Prezime koje nosite deluje kao administrativna sitnica, nešto što stoji u ličnoj karti i na potpisu mejla. Međutim, na Balkanu ono nikada nije bilo samo formalnost. Završetak na „ić“, „ović“ ili „ević“ zapravo je trag porodične istorije, poruke o poreklu, zanimanju predaka i načinu na koji su porodice preživljavale vekove ratova, selidbi i siromaštva.
Lingvisti i istoričari slažu se u jednom, ta tri slova često govore više od porodičnih legendi i usmenih predanja.
Šta zapravo znači nastavak „ić“
Sufiks „ić“ potiče iz staroslovenskog jezika i u osnovi označava umanjenicu ili potomka. U praksi, to je značilo „sin od“ ili „mali od“. Petrović je, doslovno, Petrov sin. Jovanović, Jovanov potomak.
U vremenu kada nije bilo prezimena u današnjem smislu, niti matičnih brojeva, zajednice su ljude prepoznavale po ocu ili glavi kuće. Tako je nastajala jasna identifikacija, znalo se kome pripadate i iz koje ste porodice.
Slično važi i za nastavke „ović“ i „ević“, koji su često označavali širu pripadnost rodu ili bratstvu, a ne samo direktnu liniju jednog pretka. U manjim sredinama to je bilo pitanje bezbednosti i opstanka, jer je porodica bila osnovna društvena jedinica.
Prezimena nastala iz zanata i nadimaka
Nisu sva prezimena nastala po ličnim imenima. Veliki broj njih vezan je za zanimanja predaka. Kovačević, Lončarević, Mlinarević ili Kolarević jasno ukazuju na to čime se porodica bavila.
U društvu bez formalnih biografija i dokumenata, posao je bio identitet. Prezime je praktično beležilo porodičnu profesiju i prenosilo je kroz generacije.
Postojala je i druga, manje romantična praksa. Mnogi su prezimena dobili po nadimcima, fizičkim osobinama ili karakteru. Takva imena su se jednostavno zadržavala, bez ulepšavanja i bez obzira na to kako zvuče danas. To je bio način na koji je selo pamtilo ljude.
Prezimena po majci, prećutana istorija
Iako se tradicionalno smatra da se prezime nasleđuje po muškoj liniji, istorijski izvori pokazuju da to nije uvek bio slučaj. U periodima ratova, epidemija i velikih seoba, mnoge porodice ostajale su bez muškaraca.
Tada su žene postajale nosioci domaćinstva, a prezime se formiralo po njihovom imenu. Prezimena poput Sarić, Marić ili Nedić često ukazuju upravo na takvo poreklo. To su tragovi vremena kada su majke i bake bile stub porodice i jedini garant opstanka.
Menjanje prezimena kao način preživljavanja
Dodatnu zabunu u istraživanju porekla unosi činjenica da su ljudi u prošlosti često menjali prezimena. Razlozi su bili praktični, izbegavanje poreza, beg od osvete, politički pritisci ili selidbe u druge krajeve.
Dešavalo se da cela porodica u jednoj generaciji uzme novo prezime, brišući tragove starog. Zbog toga mnogi danas ne mogu lako da prate porodično stablo unazad.
Istoričari naglašavaju da to nije izuzetak, već česta pojava na prostoru Balkana.
Zajedničko slovensko nasleđe
Važno je napomenuti da nastavci „ić“, „ović“ i „ević“ nisu specifični samo za jednu naciju. Oni su deo šireg slovenskog jezičkog nasleđa i prisutni su kod Srba, Hrvata, Bošnjaka i drugih naroda u regionu.
Drugim rečima, ta tri slova više govore o zajedničkom poreklu nego o razlikama.
Ako pogledate svoje prezime iz tog ugla, ono prestaje da bude puka formalnost. Postaje kratka istorijska beleška o precima, njihovom radu, borbi i načinu na koji su uspeli da ostanu upisani u vremenu.
