Čim se beba rodi, obično počinju rasprave na koga liči. Međutim, dok se porodica i prijatelji brzo slože oko toga čije su bebine oči ili nos, prava genetska priča često se otkriva kasnije.
Mnoge osobine koje deca nasleđuju od očeva postaju vidljive tek godinama kasnije, kada detinjstvo ustupi mesto odrastanju.
Iza ovog fenomena stoji nauka. Prema genetičkim objašnjenjima objavljenim u časopisu „Nature Education“, nasleđene osobine prate čvrsta biološka pravila, ali vreme njihove pojave može znatno da varira.
Neki geni ostaju „uspavani“ u ranom detinjstvu i aktiviraju se tek kasnije, podstaknuti rastom, hormonima i telesnim razvojem. Upravo zato dete koje pri rođenju uopšte nije ličilo na oca može u adolescenciji postati njegova slika i prilika.
Struktura lica
Dečja lica nisu statična. U početku su meka i zaobljena, prilagođena preživljavanju, a ne sličnosti sa roditeljima. Međutim, kako deca rastu, njihova koštana struktura se izdužuje i formira.
Linija vilice postaje oštrija, brada se produžava, a nos dobija definisaniji oblik. Mnoge od tih strukturnih promena snažno su povezane sa očevom genetikom, zbog čega sličnost između očeva i dece postaje izraženija tek u kasnijim godinama.
Karakteristike kose
Nasleđivanje kose nije samo pitanje boje. Mnogo su važniji tekstura, gustina i „ponašanje“ kose. Neka deca tako naslede kosu koja brzo raste, teško se oblikuje ili ima isti prirodni razdeljak kao kod njihovog oca.
Linija kose takođe je često porodična osobina. Ovi obrasci se obično ne primećuju do puberteta ili rane odrasle dobi, kada hormonalne promene utiču na cikluse rasta kose.
Očev uticaj na razvoj
Otac svojim hromozomom određuje biološki pol deteta pri začeću. Iako je to osnovna biološka činjenica, njen puni uticaj vidi se tek s vremenom.
Telesni razvoj, hormonske reakcije i specifični obrasci rasta povezani sa polom postaju vidljivi godinama kasnije, a ne odmah po rođenju. Ove promene se najčešće postepeno javljaju tokom adolescencije.
Telesna građa i metabolizam
Neka deca imaju telo koje na životne navike reaguje gotovo identično kao telo njihovog oca. Razvoj mišića, raspodela masnog tkiva i nivo energije mogu pratiti nasleđene obrasce.
Dete tako može primetiti da dobija na težini, gradi mišićnu masu ili se zamara na način koji neverovatno podseća na oca, čak i ako imaju različite životne stilove. Genetika ne određuje ishod, ali oblikuje način na koji telo reaguje na svakodnevne izbore.
Skrivene zdravstvene sklonosti
Nisu sve nasleđene osobine vidljive na prvi pogled. Neke ostaju skrivene duboko u genima sve do odraslog doba. Deca mogu nositi genetske sklonosti sa očeve strane koje utiču na zdravlje srca, regulaciju šećera u krvi ili metabolizam.
To nisu garancije da će se bolest razviti, ali objašnjavaju zašto lekari uvek pitaju za porodičnu istoriju bolesti. Svest o rizicima često pravi ključnu razliku.
Emocionalni obrasci i temperament
Iako se ličnost gradi kroz životna iskustva, temperament ima duboke genetske korene. Deca ponekad nasleđuju očev emocionalni ritam. Način na koji se nose sa stresom, granica strpljenja ili sposobnost smirivanja mogu odražavati očeve osobine.
Ove sklonosti su suptilne i okruženje ih može lako preoblikovati, ali se unutar porodice često doživljavaju kao poznate.
Mnoge očeve osobine zavise od vremenskog sazrevanja. Nagli rast u pubertetu, hormonske promene i uticaji iz okoline deluju u kombinaciji sa nasleđenim genima.
Zbog toga sličnost sa ocem često jača sa godinama, umesto da bledi. Može se reći da genetika piše scenario, ali tek razvojni proces odlučuje kada će koja rečenica biti izgovorena.
