Pre prve reči, pre prve imitacije, pre prvog pokušaja da se nešto kaže, bude puno oglašavanja.
To oglašavanje je spontano, zavisi od stanja deteta (pospano, budno, radosno, uznemireno, plačljivo, uplašeno…) kao i od razvoja grube i fine motorike (što je dete motorno zrelije imaće i bolji način oglašavanja).
Šta je prva reč?
Prva reč je kombinacija glasova sa značenjem. Dete tada koristi istu kombinaciju glasova da bi imenovalo jednu osobu ili jednu stvar. Prva reč je u najvećem broju slučajeva imenica. Najčešće je to reč „mama“.
Zbog čega baš „mama“? Počnimo od toga da je beba od prvog dana najviše usmerena na mamu. Mama zadovoljava najviše bebinih potreba, sa mamom beba provodi više vremena, beba je usmerena na mamu i kroz tu interakciju često čuje reč „mama“. Reč „mama“ se sastoji od jednog udvojenog sloga. A glasovi od kojih se sastoji spadaju u vidljive glasove pošto glas „m“ izgovaramo kad skupimo usne, a glas „a“ kad usne otvorimo. Zbog toga ih je lako imitirati, prenosi Stetoskop.
Da bismo podstakli dete da nas sluša i proba da nas oponaša trebalo bi da izgovaramo kratke zvučne reči koje će privući detetovu pažnju. To mogu biti oglašavanje životinja (onomatopeja) ili zvuci iz prirode ili možete osmisliti svoje zvuke.
Zašto su važne zvučne reči?
Zašto baš kratke zvučne reči? Dete tek upoznaje svet koji ga okružuje i različite stvari mu privlače pažnju tako da je potrebno prvo njegovu pažnju zadobiti. Detetova pažnja je kratka, tako da kad zadobijemo njegovu pažnju to treba i brzo iskoristiti. Detetove motorne veštine su u razvoju tako da govorni organi nisu dovoljno spretni ni brzi za dugačke i komplikovane reči.
Kratke zvučne reči su najčešće sastavljene od glasova koji spadaju u vidljive (vidimo pokrete usana i jezika pri njihovom izgovaranju) i koji su onda lakši detetu za izgovor. Ponavljanje jednog sloga više puta, daje detetu priliku da kroz ponavljanje uči brže i lakše.
Ne možemo očekivati da će među prvim detetovim rečima biti npr. reč „automobil“ ali možemo očekivati „brrrrm“ ili „bi-bi“.
Primer: dok gledate životinje sa farme umesto imenovanja (krava, konj, pile, kokoška), skrećite detetu pažnju na njihovo oglašavanje (muuuu, njiiii, pi-pi-pi, ko-ko-ko).
Primer: dok pomažete detetu da se spusti niz tobogan u parku možete govoriti „viiiii“ da biste time opisali njegovo spuštanje.
Primer: dok tapkate loptu sa detetom možete govoriti „opa-opa-opa“ ili „tup-tup-tup“.
Preduslovi za uspešnost u ovoj aktivnosti:
- budite zanimljivi,
- ne zahtevajte od deteta da ponovi reč za vama,
- zaustavite se da bi dete imalo priliku da ostvari interkaciju.
Važno je da mi dosledno se služimo jednom istom rečju za jednu aktivnost ili jednu osobu/predmet. Npr. možemo reći „brrrm“ ili „bi-bi“ ili „tu-tu“ za auto, ali je važno da se odlučimo za jedan od ova tri zvuka. Zašto je to važno? Dete je u procesu učenja, ne treba ga zasipati sa puno reči i puno različitih načina za imenovanje iste stvari/osobe/aktivnosti. Kad nauči jednu reč i njeno značenje, lako će proširiti svoj vokabular drugim rečima.
