Naučnici tvrde da se planete Uran i Neptun ne uklapaju u tradicionalnu klasifikaciju planeta u Sunčevom sistemu, jer njihovi slojevi otkrivaju iznenađujuće stenovite unutrašnjosti i magnetne anomalije.
Uran i Neptun, dugo nazivani „ledenim divovima“ Sunčevog sistema, možda nisu toliko ledeni koliko se ranije mislilo. Uprkos svojoj klasifikaciji, ove planete sadrže više metana, vode i isparljivih jedinjenja nego Jupiter i Saturn, što je navelo naučnike na zaključak da u njima dominira leda. Pod ekstremnim unutrašnjim pritiscima, ovi elementi se učvršćuju, formirajući takozvana ledena jezgra.
Nedavna otkrića naučnika sa Švajcarskog univerziteta u Cirihu (UZH) i Švajcarskog nacionalnog centra za kompetencije u istraživanju (NCCR) PlanetS dovode u pitanje to tradicionalno gledište.
Objavljeno ovog meseca u časopisu Astronomy & Astrophysics, novo istraživanje sugeriše da jezgra Urana i Neptuna mogu biti više kamenita nego ledena. Štaviše, ta studija sugeriše da unutrašnjost ovih planeta možda prolazi kroz konvekciju, kruženje materijala poput tektonske aktivnosti Zemlje, umesto da održava stabilnu strukturu.
Decenijama je planetarna klasifikacija delila Sunčev sistem na stenovite planete, gasne gigante i ledene divove izvan takozvane ledene linije Sunčevog sistema. Doktorand Luka Morf i profesor Ravit Heled sa UZH i NCCR PlanetSa tvrde da se Uran i Neptun ne uklapaju u potpunosti u takav obrazac.
„Klasifikacija ledenih divova je previše pojednostavljena, jer su Uran i Neptun još uvek slabo shvaćeni“, objasnio je Morf u saopštenju za javnost UZH.
Da bi usavršili modele njihove unutrašnjosti, Morf i Heled su razvili simulacije koristeći profile slučajne gustine i proračune gravitacionog polja, ponavljajući sve dok se nisu podudarali sa posmatranim podacima na Uranu i Neptunu.
„Modeli zasnovani na fizici pravili su previše pretpostavki, dok su empirijski modeli previše pojednostavljivali. Kombinovali smo oba pristupa kako bismo proizveli modele unutrašnjosti koji su bili „agnostični“ ili nepristrasni, a ipak fizički konzistentni“, objasnio je Morf.
Njihovi rezultati ukazuju na to da unutrašnjost planete može biti pretežno stenovita, a ne od leda bogatog vodom, što je u skladu sa zapažanjima sa Habl svemirskog teleskopa i letelice Novi horizonti da je Pluton oko 70% stena i metala i 30% vode.
Studija takođe baca svetlo na neobična magnetna polja Urana i Neptuna.
„Ovo je nešto što smo prvi put predložili pre skoro 15 godina, a sada imamo numerički okvir da to demonstriramo“, rekao je Heled.
Jonski slojevi vode mogli bi da generišu magnetno polje na velikim dubinama, što objašnjava nedipolarna magnetna polja, pri čemu Uranovo polje potiče dublje od Neptunovog.
I Uran i Neptun mogli bi biti stenoviti ili ledeni divovi, u zavisnosti od pretpostavki modela. Podaci trenutno nisu dovoljni da bi se napravila razlikov između to dvoje, pa su nam potrebne posebne misije na Uran i Neptun koje mogu otkriti njihovu pravu prirodu, zaključio je Heled.
