„Na slavu se ne zove“, rečenica je koja je odavno ušla u narodnu mudrost Srbije. Ruku na srce, mnogi je koriste kao opravdanje za izostanak. Ipak, kako otkriva Vesna Marjanović u emisiji „150 minuta“ na Prvoj, etnolog i antropolog, to je daleko od istine.
Tradicija koju mnogi uzimaju „zdravo za gotovo“, krije običaje i pravila koja, ne bi trebalo zanemarivati. Vesna je objasnila šta se, prema decenijama istraživanja i pričanja o slavskim običajima, smatra nepoštovanjem gosta koji je pozvan na slavu.
„Ja sam istraživala dok sam bila u Etnografskom muzeju. Uvođena su nova istraživanja porodične slave da bi se slava upisala kao nematerijalno kulturno nasleđe srpskog naroda, na, prvo nacionalnu listu, a onda je i uspela 2014. godine da bude upisana na UNESCO-vu listu svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Što se tiče mene intimno, ja sam rasla u atmosferi porodične slave. Moj muž istu slavu slavi u svojoj porodici, tako da smo samo nastavili. Malim delom jesam prihvatila ono što je svekrva slavila, pošto je ona iz Mačve, a ja Zemunka. Sremci to rade malo drugačije. Moja svekrva je pravila slavski kolač, ali ja sam kupovala kolač, bez obzira što znam da domaćica treba da umesi kolač“, rekla je Vesna.
Kako je objasnila, svaki domaćin bi trebalo da se „otvori“ kada je u pitanju slava.
„Slava jeste i religijski, ali i društveni običaj, gde svako legitimno hoće da se pokaže da je dobar domaćin. Dakle, za slavu se uvek puno trošilo, bez obzira o kom modelu tradicijske kulture se radi. Mi imamo, još iz 18. veka, za ovo stanovništvo koje je došlo na severne prostore današnje Vojvodine, da je Marija Terezija uvela taksu koliko sme da se potroši i na slavske kolače.
I sad, tokom novijih istraživanja, stari Vojvođani su mi pričali: ‘Pa mi nismo meseli kolač za slavu’, što ja nisam odmah to ni znala. To je neka novina i onda da ne bi plaćali taksu, oni su božićni kolač, koji svi hrišćani imaju, jednostavno mesili na početku godine i to je pokrivalo sve slave tokom godine“, rekla je Vesna Marjanović.
„Ne poštujete domaćina ako jednom dođete, a sledeći put ne možete“
Mnogi u Srbiji često izgovore: „Na slavu se ne zove“. Prema rečima etnologa i antropologa, „strašnije je“ da se jednom pojavite na slavi, a sledećeg puta ne.
„Na slavu se uvek pozivalo. Svake godine je išao najmlađi iz kuće, kao i u svatove što zove sa jabukom. Tako je bilo u prošlosti i došlo je do toga da, ako jednom dođeš, pa drugi put ne možeš – to je strašno. Uvek se gledalo da se ispoštuje“, objasnila je Vesna Marjanović.
