Istraživači su se decenijama pitali kako su drevni stanovnici ostrva Rapa Nui, Uskršnjeg ostrva, činili naigled nemoguće – pomerali svoje misteriozne kamene statue ili moaije. Tim naučnika uspeo je da pokaže da su ove statue, odnosno, kameni ljudi, mogle da hodaju, uz pomoć kanapa i neverovatno malo ljudi.
Karl Lipo, profesor antropologije Univerziteta Bingamton, i Teri Hant sa Univerziteta u Arizoni otkrili su da su stanovnici Rapa Nuija verovatno koristili konopac i šetali džinovske statue cik—cak pokretima duž pažljivo osmišljenih puteva, saopštio je Univerzitet u Bingamtonu.
Lipo i njegove kolege su ranije eksperimentima dokazali da su džinovske statue hodale od kamenoloma do ceremonijalnih platformi koristeći uspravan, njišući pokret. Time su osporili dotadašnje teorije da su statue premeštane ležeći na drvenim napravama.
– Kada je jednom pokrenete, uopšte nije teško, ljudi vuku jednom rukom. Štedi energiju i kreće se zaista brzo. Težak deo je pokrenuti je. Pitanje je, ako je zaista velika, šta bi bilo potrebno? Da li su stvari koje smo eksperimentalno videli u skladu sa onim što bismo očekivali sa fizičke tačke gledišta – rekao je Lipo.
Da bi istražio kako bi se veća statua mogla kretati, Lipov tim je stvorio 3D modele moaija visoke rezolucije i identifikovao prepoznatljive karakteristike dizajna – široke baze u obliku slova D i nagib napred, što bi ih učinilo verovatnijim za premeštanje njišućim, cik-cak pokretima.
Stavljajući svoju teoriju na probu, tim je izgradio repliku moaija tešku 4,35 tona sa prepoznatljivim dizajnom nagnutim napred.
Sa samo 18 ljudi, tim je uspeo da preveze moai 100 metara za samo 40 minuta, što je značajno poboljšanje u odnosu na prethodne pokušaje vertikalnog transporta.
Fizika ima smisla. Ono što smo eksperimentalno videli zaista funkcioniše. I kako postaje veće, i dalje funkcioniše. Svi atributi koje vidimo o premeštanju gigantskih statua postaju sve dosledniji što su veće i veće, jer to postaje jedini način na koji biste je mogli premestiti, rekao je Lipo u saopštenju.
