Ernesto Če Gevara je bio revolucionar, političar, lekar i avanturista, najpoznatiji po svom doprinosu Kubanskoj revoluciji.
Gevara je živeo u Južnoj Americi sredinom 20. veka i postao je ubeđeni komunista nakon što je video ogroman nivo siromaštva i oskudice u svakom kutku kontinenta.
Nakon bogate političke karijere i diplomatskih misija, pridružio se revolucionarima u Boliviji. Tamo će biti uhapšen i pogubljen 1967. godine, ali će njegov lik ostati veoma popularan do danas, simbolizujući otpor i slobodan duh, prenosi Index.hr.
Ernesto je rođen u Argentini u bogatoj porodici, a njegov otac je bio građevinski preduzetnik. Gevara je od malih nogu patio od astme i plućnih bolesti, ali ga to nije sprečilo da se ističe u sportu ili u školskom radu.
Mnogo je igrao šah, pa čak i učestvovao na nekoliko šahovskih takmičenja kao dečak. Voleo je vožnju bicikla, što je kasnije preraslo u ljubav prema motociklima.
Počeo je da studira medicinu, gde je upoznao svog prijatelja Alberta Granadu, sa kojim će putovati po Južnoj Americi na motociklima.
Tokom ove avanture, mladići su činili sve što su mogli da se finansiraju, a bili su iznenađeni i nivoom siromaštva u raznim selima i gradovima širom kontinenta.
Bili su uvereni da je umirući kapitalizam glavni krivac za ovu situaciju i da američki imperijalizam aktivno šteti južnoameričkim društvima.
Nakon što je za samo tri godine završio fakultet, Če Gevara se bacio u politiku i revolucionare. Uključio se u borbe bolivijskih revolucionara nakon privatizacije rudnika kalaja, a kasnije se pridružio gvatemalskom pokretu kao lekar.
Tokom boravka u Gvatemali, Če se još više uverio u destruktivni uticaj SAD, koje su kontrolisale ekonomiju zemlje. Nakon što je revolucija bila neuspešna, proveo je dva meseca u argentinskoj ambasadi kako bi izbegao pogubljenje. Odlazi u Meksiko i čita Marksa i Lenjina.
Kubanska revolucija
U Meksiku upoznaje Fidela Kastra, čoveka koji je pripremao oružanu pobunu protiv vojne diktature Fulhensija Bautiste na Kubi. Če Gevara je veoma srećan što se pridružio Kastru i njegovim revolucionarima i odlazi na Kubu 1956. godine.
Čim su stigli, vlastima ih je izdao njihov vodič. Opkolila ih je Batistina vojska i grupa se raspala.
Jedva preživeli, Kastro i Gevara su se godinama krili u centru Kube i postepeno okupljali nove dobrovoljce i revolucionare. Gevara je učio seljake kako da drže puške, organizovao je bolnicu za revolucionare, ali je i govorio na radiju o svojoj misiji i tako inspirisao još regruta.
Godine 1959. porazili su snage Fulhensija Batiste i preuzeli kontrolu nad ostrvom. Kastro je postao vođa, a Gevara mu je bio desna ruka.
Če je bio veoma važan za Kubu u to vreme jer je bio jedan od retkih visokoobrazovanih ljudi među rukovodstvom. Verovao je da agrarna Kuba treba da bude industrijalizovana kako bi se za nekoliko generacija mogla transformisati u uglednu zemlju.
Nakon neuspelog pokušaja američke vlade pod vođstvom Džona Kenedija da svrgne revolucionare, Gevara mu se javno zahvalio, rekavši da je revolucija krhka, ali da je sada jača nego ikad.
Nakon toga, nastavio je da vodi politiku na Kubi, a takođe je želeo da proširi revoluciju, pa se umešao u građanski rat u Kongu.
Godine 1966. otišao je u Boliviju da podstakne još jednu revoluciju. Međutim, tamo je uhapšen i ubijen 9. oktobra 1967. godine.
Čovek koji se borio u brojnim gerilskim ratovima tokom svojih 39 godina života, i čiji je osećaj za nepravde inspirisao mnoge, ubijen je.
Če Gevara je ostao u popularnoj kulturi, obožavan od strane anti-establišment ličnosti.
