U blizini Prijepolja mladunac surog orla, veličanstvene grabljivice s crvene liste faune Srbije, opremljen je satelitskim odašiljačem čime je počeo novi nivo istraživanja ove strogo zaštićene vrste.
Na stenovitim liticama jugozapadne Srbije, tim stručnjaka iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu uspešno je realizovao postavljanje specijalnog uređaja, teškog svega nekoliko desetina grama, koji ne remeti prirodno ponašanje ptice, ali omogućava neprekidno praćenje njenog leta, kretanja, ponašanja i izbora staništa.
„Zahvaljujući ovom uređaju, možemo znati tačno gde se mladunac nalazi, kojom se brzinom kreće, da li leti ili miruje, a sve to u realnom vremenu. To je za nas ogroman pomak u istraživanju ove vrste, naročito jer su prve četiri do pet godina života surih orlova do sada bile potpuna nepoznanica“, kaže za agenciju RINA dr Draženko Rajković iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja.
Uređaj je montiran pomoću specijalnih teflonskih traka koje ne oštećuju perje ptice, a zbog minimalne težine (svega dva, tri odsto mase ptice) orao ga gotovo i ne oseća. Ova inovativna metoda koristi se širom sveta u istraživanjima velikih grabljivica, a sada je po prvi put primenjena i u Srbiji.
Ovaj poduhvat deo je sveobuhvatnog programa očuvanja i istraživanja retkih vrsta koji Institut realizuje uz podršku Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Nacionalnog parka Tara, kao i lokalnih ekoloških organizacija poput „Jadovnik – oaza netaknute prirode“.
„Cilj nam je da razumemo kako suri orao koristi prostor, koja su mu najvažnija mesta za ishranu, gnežđenje i odmor, i na osnovu tih saznanja osmislimo mere za očuvanje vrste. Satelitsko praćenje će trajati godinama i doneti dragocene informacije koje do sada nismo imali“, ističe dr Stefan Skorić, pomoćnik direktora za nauku u Institutu.
Suri orao (Aquila chrysaetos), koji vekovima gospodari visinama i teško pristupačnim stenama, u Srbiji opstaje u ograničenom broju – procenjuje se da ih ima svega između 55 i 75 gnezdećih parova. Najveći broj nalazi se upravo u zapadnim delovima zemlje, dok ih u Vojvodini gotovo da i nema.
Od sada, jedan mladi suri orao iz Prijepolja više neće biti sam u svojim nebeskim visinama – svaki njegov let, pokret i izbor staništa biće deo šire naučne slike koja može pomoći da ova plemenita ptica preživi izazove modernog doba i ostane deo našeg prirodnog nasleđa.
