Veliki delovi svetskih okeana postali su tamniji u poslednje dve decenije, navode istraživači koji strahuju da će ovaj trend imati ozbiljan uticaj na morski život širom sveta, piše Gardijan.
Satelitski podaci i numeričko modelovanje pokazali su da je više od petine svetskih okeana potamnelo između 2003. i 2022. godine, čime se smanjio pojas vode u kojem može da opstane život koji zavisi od sunčeve i mesečeve svetlosti.
Taj efekat je uočen na 75 miliona kvadratnih kilometara okeana, što odgovara ukupnoj kopnenoj površini Evrope, Afrike, Kine i Severne Amerike zajedno i narušava gornji sloj vode u kojem živi 90 odsto morskih vrsta.
Tomas Dejvis, stručnjak za očuvanje morskog ekosistema sa Univerziteta u Plimutu, rekao je da su otkrića „ozbiljan razlog za zabrinutost“, sa potencijalno teškim posledicama po morske ekosisteme, globalni ribolov i ključni ciklus ugljenika i hranljivih materija u okeanima.
Većina morskog života uspeva u fotičkim zonama svetskih okeana, površinskim slojevima kroz koje prolazi dovoljno svetlosti da bi organizmi mogli da je iskoriste.
Iako sunčeva svetlost može da dopre i do jednog kilometra ispod površine, u praksi je malo svetlosti ispod 200 metara.
U ovom gornjem sloju vode nalaze se mikroskopski organizmi slični biljkama, poznati kao fitoplankton, koji vrše fotosintezu.
Ovi organizmi predstavljaju osnovu gotovo svih morskih lanaca ishrane i proizvode skoro polovinu kiseonika na planeti.
Mnoge ribe, morski sisari i druge životinje love, hrane se i razmnožavaju u toplijim vodama fotičkih zona, gde ima najviše hrane.
Uprkos opštem tamnjenju, oko 10 odsto okeana, odnosno 37 miliona kvadratnih kilometara, postalo je svetlije u poslednjih 20 godina, pokazuje istraživanje.
Na primer, uz zapadnu obalu Irske veoma veliko područje okeana je posvetlelo, ali je dalje od obale potamnelo.
