Zemljino magnetno polje je tokom hiljada godina trpelo značajan porast snage magnetnih fluktuacija nad delom planete koji obuhvata i drevno kraljevstvo Mesopotamije, pokazalo je novo istraživanje.
Ljudi u to vreme verovatno nisu ni primetili nikakve fluktuacije, ali znaci tih anomalija sačuvani su u ciglama od blata koje su oni pekli, preneo je Gardijan.
Kada su naučnici nedavno ispitivali cigle iz prvog milenijuma pre nove ere u Mesopotamiji, koja je obuhvatala današnji Irak i delove Sirije, Irana i Turske, otkrili su magnetne potpise na njma.
To ukazuje da su cigle nastale u vreme kada je Zemljino magnetno polje bilo neobično jako.
Pečati na ciglama sa imenima mesopotamskih kraljeva omogućili su istraživačima da potvrde vremenski raspon za magnetne udare.
Njihovi nalazi su korespondirali sa poznatim magnetnim udarom „Geomagnetna anomalija iz gvozdenog doba Levanta“, koji se dogodio između 1050. i 550. godine pre nove ere.
Ranije je dokumentovano u artefaktima sa Azora, Bugarske i Kine, uz korišćenje arheomagnetne analize, ispitivanje zrna u grnčariji i keramičkim arheološkim predmetima u potrazi za tragovima o Zemljinoj magnetnoj aktivnosti, objavili su naučnici 18. decembra u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences.
„Zaista je uzbudljivo da drevni artefakti iz Mesopotamije pomažu da se objasne i zabeleže ključni događaji u istoriji Zemlje, kao što su fluktuacije u magnetnom polju“, rekao je koautor studije profesor arheologije Bliskog istoka i nauke o arheološkim podacima na Univerzitetskom koledžu u London Mark Altavel.
On je istakao da to pokazuje zašto je očuvanje drevnog nasleđa Mesopotamije važno za nauku i čovečanstvo.
