Džon Kapra sa Kalifornijskog univerziteta, rekao je da su naučnici analizom delova neandretalskog DNK koji je preostao u savremenom čoveku došli do zaključka da ti geni mogu da objasne zašto su neki ljudi ranoranioci.
Kapra i njegove kolege analizirali su DNK modernih ljudi i neandretalaca otkrili su različite genetske varijante uključene u telesne satove i kako su se preci modernog čoveka parili s neandretalcima, na osnovu čega su zaključili da je moguće da danas neki ljudi nose ove neandretalske varijante, prenosi Gardijan.
Kako bi proverili teoriju, naučnici su se obratili britanskom UK Biobanku, koji sadrži genetske, zdravstvene i informacije o načinu života pola miliona ljudi gde je zaključeno da „ne samo da mnogi ljudi nose ovu varijantu, već i da su geni povezani s ranim buđenjem“.
„Ne mislimo da je buđenje rano ono što je zapravo bilo od pomoći našim precima. Umesto toga, smatramo da nam je više služio brži sat koji se bolje prilagođava sezonskim varijacijama nivoa svetlosti. Na višim geografskim širinama korisnije je imati sat koji je fleksibilnije i koji se može bolje menjati kako bi odgovarao različitim sezonskim osvetljenjima“, dodao je Kapra.
Mark Mazlin, profesor na Londonskom univerzitetskom koledžu, zaključio je da sada imamo „genetski dokaz“ da su neki od nas zaista ranoranioci.
Moderni ljudi imaju oko 4 odsto neandretalskog DNK, koji osim na spavanje, utiču i na pigmentaciju kože, kosu, masnoću i imunitet.
