Sistemi za održavanje života na Zemlji suočavaju se sa većim rizicima i neizvesnostima nego ikada ranije, a većina najvažnijih bezbednosnih granica je već pređena zbog ljudskih aktivnosti, zaključuje se u naučnoj studiji objavljenoj ove nedelje.
U analizi „zdravlja“ cele planete, objavljenoj u časopisu Science Advances, međunarodni tim od 29 stručnjaka zaključio je da je Zemlja sada „daleko izvan bezbednog operativnog prostora za čovečanstvo“ zbog ljudske aktivnosti.
Istraživanje koje se zasniva na izveštaju iz 2015. kaže da je svet prešao šest od devet „planetarnih granica“ – bezbednosne granice za ljudski život u oblastima kao što su integritet biosfere, klimatske promene i upotreba i dostupnost vode za piće.
Osam od devet granica je pod većim pritiskom nego u analizi iz 2015. godine, a poboljšao se samo ozonski omotač. Ovo povećava rizik od dramatičnih promena uslova života na Zemlji.
„Ne znamo da li možemo da napredujemo u velikim, dramatičnim promenama u našim uslovima“, rekla je na konferenciji za novinare glavna autorka studije Ketrin Ričardson sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Autori su istakli da prelazak granica nije prekretnica nakon koje će ljudska civilizacija propasti, ali da može izazvati nepovratne promene u sistemima za održavanje života na Zemlji.
„Zemlju možemo zamisliti kao ljudsko telo, a plantarne granice kao krvni pritisak. Pritisak veći od 120/80 ne znači određeni srčani udar, ali povećava rizik od njega“, rekla je Ričardson.
Naučnici su alarmirali na seče šuma, prekomernu potrošnju drveta za gorivo i povećanje proizvoda kao što su plastika, GM organizmi i sintetičke hemikalije.
„Stotine hiljada hemikalija koje je napravio čovek sada se bacaju u životnu sredinu“, rekla je ona. „Stalno smo iznenađeni uticajem ovih ljudskih faktora“, dodala je ona.
Od devet granica koje su analizirali naučnici, smatralo se da su samo zakiseljavanje okeana, oštećenje ozona i zagađenje vazduha unutar sigurnih granica. Međutim, blizu je prekoračenja granice zakiseljavanja okeana.
Atmosferska koncentracija ugljen-dioksida, glavnog gasa staklene bašte, porasla je na oko 471 ppm, znatno iznad bezbednog nivoa od 350 ppm. Stopa izumiranja vrsta je najmanje deset puta veća od prosečne stope u poslednjih 10 miliona godina, što znači da je planeta već premašila sigurnu granicu genetske raznovrsnosti.
Johan Rokstrem, direktor Instituta za istraživanje klime u Potsdamu i jedan od autora istraživanja, rekao je da se nada da će svet shvatiti da su rezultati ovog istraživanja poziv na uzbunu.
Rekao je da nikada u svojoj karijeri nije video toliko dokaza.
„I dalje smo na putu koji nedvosmisleno vodi u katastrofu“, upozorio je on.
