Najnoviji rezultati studije koju su sproveli naučnici sugerišu da je megalodon, ogromni izumrli morski pas dugačak preko 15 metara, bio dosta sporiji od svog rođaka velike bele ajkule.
Većina naučnika, ali i laika je sliku o megalodonu formirala na osnovu znanja o velikoj beloj ajkuli. Pa tako, ako ona pliva brzo, svi su zaključivali da je to radio i njen davno izumrli predak. Međutim, najnovija studija otkriva da je ona možda bila velika, ali da nije bila previše brza.
„Megalodon je bio prosečan plivač sa povremenim naletima bržeg plivanja tokom lova plena“, rekao je profesor Kenšu Šimada, vodeći autor sa Univerziteta DePol u Čikagu, SAD.
Morska neman koja je pustošila mora
Prethodne studije koje su se bavile izračunavanjem brzine megalodona, uglavnom su se fokusirale na izučavanje njegovih zuba. Ovaj put, istraživači su rešili da ispitaju plakoidne krljušti ove životinje, otkrivene u fosilnim ostacima u Japanu.
„Naša velika naučna otkrića potiču iz ‘sićušnih dokaza’, malih poput zrna peska“, rekao je profesor Šimada.
Naučnici su prethodno pretpostavljali da je brzina megalodona iznosila oko 5 km/h, da bi sada otkili da je ona ipak bila 2 km/h. Poređenja radi, velika bela ajkula pliva 56 km/h.
Ono što su im ovi „sićušni dokazi“ otkrili jeste da megalodon nije imao „kobilice“ tj. usko raspoređene izraštaje, karakteristične za ajkule koje brzo plivaju. Drugim rečima, on nije bio brz plivač – što je iznenađenje ukoliko se uzme u obzir da je skoro otkriveno kako je bio toplokrvan.
„Postavlja se pitanje kako je ajkula trošila visok nivo metaboličke toplote koja je rezultat njenom toplokrvnošću, a da nije bila aktivan plivač“, objasnio je tim u saopštenju.
