„Radi sve u 16“, „spava sve u 16“, „uči sve u 16“, „jede sve u 16“ – zbog čega kažemo baš u 16 a ne „u“ neki drugi broj?
Ovaj izraz uglavnom koristimo kada neko određenu radnju ili aktivnost obavlja u punom zamahu, intenzivno, posvećeno i najvećim kapacitetima.
Iza izreke „sve u 16“ krije se nekoliko teorija vezanih za njeno poreklo.
Jedna od teorija dovodi se u vezu sa fudbalskom terminologijom – misli se na taktiku u kojoj svi igrači istog tima prelaze u protivnički šesnaesterac da bi napadali gol do samog kraja, predano i svim silama.
Prema drugoj teoriji, reč je o noti u muzici – šesnaestini, koja je jedna od najbržih nota. Samim tim, kada se nešto radi sve u 16, to je kao kada se igra po toj noti, dinamično i brzo.
Neka od objašnjenja posežu čak i u mitologiju i religiju drevnih naroda, čija su božanstva prikazivana sa 16 ruku. Tako bi raditi nešto „sve u 16“ značilo raditi sa svih 16 ruku.
Određena tumačenja idu i korak dalje u simboliku broja četiri (četiri elementa, četiri strane sveta, četiri jahača apokalipse…), a 16 je četiri na kvadrat, pa kada se 4 pomnoži sa samim sobom dobija se njegova punoća i sveobuhvatnost – 16.
Uprkos brojnim pokušajima razrešenja ove misterije, konačan i konkretan odgovor na pitanje zbog čega je to baš broj 16 zapravo ne postoji.
