Kod pravoslavnih hrišćana u ponedeljak, 28. novembra počinje božićni post koji će trajati 40 dana. Međutim, da li su vernici uvek postili toliko dugo?
Hrišćani su počeli da praktikuju božićni post još u periodu ranog hrišćanstva. O tome su pisali Amvrosije Milanski i blaženi Avgustin. Međutim, papa Lav Prvi je već u 5. veku nazvao post „običajem od davnina“.
U početku, vernici nisu postili četrdeset dana kao danas, već samo dva-tri. U nekim zajednicama čak i dan. Post se postepeno pomerao na nedelju dana – ovu tradiciju je sačuvala samo Jermenska apostolska crkva.
– Period od četrdeset dana ustanovljen je mnogo kasnije – na saboru 1166. godine, koji su održali carigradski patrijarh Luka Hrisoverg i vizantijski car Manuil Prvi Komnin – navodi crkveni publicista protojerej Maksim Pervozvanski.
Tada je određen datum, početak posta – 15. novembra, a po gregorijanskom kalendaru 28. novembra.
Ovaj običaj je u Rusiju doneo krajem 12. veka knez Andrej Bogoljubski, pristalica „svega grčkog“. Narod ga je tada nazvao Filipov post, jer se sećanje na apostola Filipa obeležava 27. novembra.
Strogost posta
Treba istaći da je ovaj post, iako dug, prilično jednostavan. Manje je strog od vaskršnjeg posta.
– Po težini Božićni post je bliži Petrovskom. Na primer, dozvoljeno je jesti ribu, što nije dozvoljeno tokom velikog posta – objašnjava jeromonah Feodorit (Senčukov).
Što je bliže Božiću, to je stroži. Poslednje nedelje riba se ne jede, dok na Badnji dan (6. januara) do sumraka nije dozvoljena baš nikakva hrana sve do prve zvezde – simbol Vitlejema, koji je svetu objavio rođenje Spasitelja.
– Naravno, ako se striktno pridržavate pravila, morate znati kog dana koju hranu možete jesti, a šta ne bi trebalo. Ali sveštenstvo je svesno da je teško ispuniti sve propise – kaže otac Teodorit.
Zato, dodaje, u opštoj crkvenoj praksi, uz pravila, postoje izuzeci. Prekid posta se ne smatra ozbiljnim grehom. Pogotovo ako je to povezano sa zdravljem.
Glavna stvar su prioriteti samih vernika. Važno je jasno razumeti zašto bi trebalo da se ograničite na četrdeset dana. Od toga zavisi šta će postati – sredstvo duhovnog uzdizanja ili još jedna dijeta.
– Smisao posta nije u odbijanju hrane, već u pripremanju za praznik, kako bi hrišćani obratili pažnju na svoj duhovni život – zaključio je protojerej.
