Na lenjost se oduvek gleda kao na negativnu osobinu, nešto čime se sigurno niko od nas ne bi trebalo preterano da hvali.
Ipak, najnovije istraživanje moglo bi da ukaže na suprotno. Izgleda da su lenji ljudi zapravo pametniji od onih koji su stalno aktivni, bar tako tvrde naučnici.
Istraživači sa „Florida Gulf Coast University“ metodom pisanog testiranja pronašli su savršenu istraživačku grupu koja je na primeru pokušala da dokaže postojeću teoriju da su lenji ljudi često uspešniji, pametniji, a neretko imaju i mnogo bolje poslove.
Podelili su grupu na dva dela, na one koji su aktivno razmišljali i tražili situacije koje iziskuju određeni intelektualni napor i one koji bi radije učinili bilo šta nego mislili. Zatim su nadgledali njihove aktivnosti i, nakon sedam dana testiranja, došli do sledećih rezultata.
Lenjost ima svojih prednosti, kaže nauka
Naime, njihovo istraživanje pokazalo da su “mislioci“ bili značajno manje aktivni tokom nedelje od svojih kolega koji su manje razmišljali. To bi značilo da su oni koji su više razmišljali više i lenčarili, a evo kako istraživači to objašnjavaju.
Prema njihovom mišljenju, pametniji ljudi su lenji jer imaju duži raspon pažnje i ne trebaju neprestano da budu u pokretu tražeći sledeće oblike zabave. Drugim rečima, intelektualci mogu satima da sede čitajući, dremajući i razmišljajući, dok se navodno oni manje inteligentni vode suprotnom logikom.
Njihovu tvrdnju potvrđuje i studija iz 2015. godine objavljena u časopisu „Journal of Health Psychology“.
Već je tada dokazano da ljudi koji su manje fizički aktivni imaju tendenciju da budu inteligentniji od fizički aktivnijih ljudi, a istraživači su tom prilikom čak razvili i šminkerski opis lenjosti koju nazivaju „potrebom za spoznajom“, prenosi Index.hr.
