Pivo je jedno od najstarih pića koje je i dan danas omiljeno piće mnogih širom planete. Za razliku od vremena kada je nastalo, danas se može naći u različitim verzijama, od svetlih do tamnih, upakovanih u staklenu, plastičnu ili limenu ambalažu, ali ono što je sigurno da ovaj osvežavajući i hranljivi napitak prija mnogima.
Međutim, iako je planetarno popularno postoje zanimljivosti o njemu za koje smo sigurni da niste čuli do sada.
Istorija piva
Prvi podaci o pravljenju piva potiču od pre 6.000 godina, a istorijski izvori govore da su ga Sumerci pravili tako što su hleb potapali u vodu dodavajući razne sastojke i ostavljajući da odstoji kako bi došlo do vrenja.
Tehnologiju pravljenja piva nakon rušenja sumerskog carstva preuzeli su Vavilonci koji su pravili različite vrste piva, ali i otkrili proces čuvanja – čuvali su ga u staklenim flašama i na taj način ga isporučivali drugim zemljama, čak i Egiptu.
Od Egipćana recepturu su preuzeli Rimljani, koji su je raširili po celoj Evropi, a germanska plemena su je usavršila tako što su umesto hleba upotrebila po prvi put žitarice – na taj način nastalo je pivo koje poznajemo u današnjem obliku.
Nauka o pivu
Koliko je pivo bilo cenjeno tokom istorije, govori i činjenica da postoji nauka koja se bavi izučavanjem ovog pića, njegovom proizvodnjom i sastojcima. Reč je se o zitologiji, čiji naziv potiče od grčkih reči – “zythos“ što znači pivo i „logos“ što znači učiti odnosno proučavati.
Takođe, poznata je i jedna fobija koja ima veze sa pivom – reč je o cenosilikofobiji, odnosno strahu od prazne pivske čaše.
Sastojci piva
Sva piva imaju osnovna 4 sastojka i to: vodu, hmelj, slad i kvasac. Specifična aroma i gorčina potiču od hmelja, a danas ih ima različitih te se mogu pronaći ona poput piva od testisa kita, crnila lignje, sa maslacem od kikirikija ili sa ukusom slezovih kolačića.
Vrste piva
Danas postoji oko 400 vrsta piva, a osnovna podela je na ejl i lager piva. Razlika među njima je u procesu fermentacije – ejl se dobija na višim temperaturala, lager na nižim.
Pivska pena
Kvalitet piva može se prepoznati i po njegovoj peni koja bi trebalo da bude gusta i da traje bar 3 minuta. Takođe, pena čuva aromu piva, a predstvalja i svojevrsnu termoizolaciju između piva i okoline, nedozvoljavajući mu da se greje.
Najstarija pivara
Najstarija pivara na svetu koja i dalje radi je „Bayerische Staatsbraueire Weihenstephan” pored Minhena, osnovana 1040. godine. U Srbiji, ali i na Balkanu, prva pivara osnovana je 1722. godine od strane Abrahama Kepiša u Pančevu, dok je Apatinska pivara, nekadašnja „Carska pivara“ jedna od najstarijih pivara koja i dalje proizvodi ovaj napitak budući da je počela sa radom 1756. godine.
Pivo i zdravlje
Brojne studije potvrdile su da umerena konzumacija, jedna čaša piva dnevno, ima pozitivan uticaj na čovekov organizam. Studija objavljena u čaopisu „New England Journal of Medicine“ pokazala je da umerene količine ovog pića podižu dobar (HDL) holesterol, snižavaju rizik od srčanih bolesti i poboljšavaju funkcionisanje mozga.
Takođe, smanjuje mogućnost nastanka bubrežnog kamenca za četrdeset posto, a zbog svojih sastojaka, prvenstveno hmelja, poseduje na stotine biološki aktivnih komponenti koje deluju kao antioksidanti.
Procenat alkohola u pivu
Najjače pivo na svetu zove se „Snake Venom“, u prevodu zmijski otrov i sadrži čak 67,5 odsto alkohola, a proizvodi ga Brewmeister iz Škotske. Pivo inače spada u slabija alkoholna pića, sa 3-13 procenata alkohola, u zavisnosti od proizvođača, a ono koje se najviše pije uglavnom sadrži oko 4,5% alkohola.
Muzeji i festivali
Prvi muzej piva osnovan je u Češkoj, dok ga danas gotovo svaka zemlja u svetu ima, kao i festivale posvećene ovom piću od kojih je najveći minhenski Oktoberfest koga godišnje poseti preko 5 miliona ljudi.
Pivske čaše
I dan danas se vodi dilema u kakvoj čaši treba poslužiti pivo, pa se čak i nauka uključila. Naime, naučne studije sugerišu da oblik čaše značajno utiče na to kako se pena razvija i zadržava, a da su najbolje čaše – krigle, pinta, čaša sa stopom i čaša krušolikog oblika.
