Na Južnom i Severnom polu istovremeno se beleže ekstremno visoke temperature – delovi Antarktika su više od 40 stepeni Celzijusa topliji od proseka, a područja Arktika više od 30 stepeni, prenosi agencija Asošijeted pres.
Meteorološke stanica na Antarktiku u petak su zabeležile rekordne temperature, dok se region približava jeseni. Na stanici Konkordija izmereno je 12,2 stepena ispod nule što je 40 stepeni toplije od proseka, dok je na još višoj stanici Vostok zabeleženo 17,7 stepeni ispod nule, čime je premašen rekord za oko 15 stepeni Celzijusa, tvitovao je Maksimilijano Herera, koji prati ekstremne vremenske prilike.
Temperatura na priobalnoj bazi Tera Nova je bila sedam stepeni Celzijusa.
Zvaničnici Nacionalnog Centra za praćenje snega i leda, u Bolderu u Koloradu, bili su iznenađeni novim podacima zato što su pratili situaciju na Arktiku gde je bilo 30 stepeni toplije od proseka, dok su područja blizu Severnog pola bila blizu ili na tački topljenja, što je veoma neuobičajeno za sredinu marta, kaže naučnik u centru Volt Mejer.
– To su suprotne sezone. Nismo videli da se Sjeverni i Južni pol tope u isto vreme. To je definitivno neuobičajeno i prilično neverovatno – kaže Mejer.
– Nikada nisam video ovako nešto na Antarktiku – kaže naučnik na Unverzitetu Kolorada Ted Skambos, koji je nedavno bio na eskpediciji na tom kontinentu.
– Nije dobro kada se nešto tako događa – upozorava meteorolog na Univerzitetu Viskonsina Metju Lazara.
Lazara prati temperature na stanici Dome C na istočnom delu Antarktika gdj je izmereno deset stepeni ispod nule. Uobičajena temperatura u tom području je 43 stepena ispod nule.
– To su temperature koje bi trebalo da vidite u januaru, a ne martu. U januaru je tamo leto. To je dramatično – kaže Lazara.
Lazara i Mejer kažu da je situacija na Antarktiku verovatno rezultat retkog vremenskog fenomena, a ne znak klimatskih promena. Upozoravaju međutim da ako se dogodi ponovo ili često, da bi onda bi možda trebalo brinuti, i da bi to moglo da bude deo globalnog zagrevanja.
Ceo Antarktik je u petak bio 4,8 stepena topliji od prosečne temperature zabeležene između 1979. i 2000. godine, pokazuju podaci Univerziteta Mejn, zasnovani na vremenskim modelima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu.
– Više temperature, uz već povećani prosek, su neuobičajene. To je kao da su SAD četiri stepena toplije od uobičajenog – objašnjava Mejer.
Ceo Arktik je u petak bio 3,3 stepena topliji od proseka izmerenog od 1979. do 2000. U poređenju sa tim, svet je ukupno bio samo 0,6 stepeni iznad proseka.
– Zagrevanje Antarktika je još čudnije kada se uzme u obzir činjenica da temperature na tom kontinentu – osim poluostrva gde se led brzo topi – nisu mnogo rasle, naročito u poređenju sa ostatkom sveta – kaže Mejer.
Objašnjava da je „velika atmosferska struja“ verovatno donela topao i vlažan vazduh južno sa Pacifika.
A na Arktiku, koji se zagreva dva do tri puta brže od ostatka sveta i smatra se ranjivim na klimatske promene, topao atlantski vazduh dolazi severno sa obale Grenlanda.
