Iako izgleda nezgrapno, veoma je spretan. Ima strahovitu snagu i retko napada ljude. Šta još treba da znate o jednom od najvećih mesojeda Evrope.
Mrki medved (lat. Ursus arctos) je zver iz porodice medveda. Pokreti mu deluju nespretnije nego što stvarno jesu. Njegova silna snaga i jake kandže olakšavaju mu pešačenje. Penje se po stenama a može da se popne i na drvo. Ne plaši se vode i često ulazi u nju da se rashladi.
Nekada je mrki medved bio rasprostranjen po čitavoj Evroaziji i Severnoj Americi. U Evropi, nikada nije živeo jedino na Islandu i na Sredozemnim ostrvima – Sardiniji, Korzici i Kipru. Danas je u zapadnoj Evropi praktično istrebljen, a preostale populacije su male, međusobno odvojene i u nestajanju, piše na sajtu Zoološkog vrta Palić.
Jedan je od najvećih živih zemaljskih pripadnika reda Carnivora, čiji je rival po veličini samo njegov najbliži srodnik, polarni medved (Ursus maritimus).
Osobine mrkog medveda
Većina mrkih medveda ima izrazitu grbu na leđima. Ima strahovitu snagu. Čeljustima može odvući plen težak i do 300 kg. Iako izgleda nezgrapno, veoma je spretan. Može da se kreće uspravno na zadnjim nogama, trči, penje se po drveću i strmim stenama, i dobro pliva.
Pošto živi na različitim staništima, i veličina varira. Većina mrkih medveda teška je između 130 i 300 kilograma. Odrasle ženke mrkog medveda koje žive u Evropi teže prosečno 100 kg, a mužjaci 150 kg, dok pojedini primerci pređu i 300 kg.
Medved svake noći traži hranu, a danju se povlači u mirna i gusto obrasla područja gde pravi dnevni ležaj.
Mrki medved živi povučeno i samo izuzetno može postati agresivan prema čoveku i drugim životinjama, a u tome prednjači severnoamerički medvedi. Evropski mrki medved je mirniji i radije izbegava ljude, ali ženke postaju opasne u vreme odgajanja mladih.
https://www.youtube.com/watch?v=aioM3YQYhMc&ab_channel=3YES3
Razmnožavanje mrkih medveda
Medvedi se pare od kraja maja do polovine jula. Mužjaci tada prelaze velike udaljenosti, međusobno se bore ako se nađu uz istu ženku, a svaki se trudi da oplodi što više njih.
Ženka se u jednoj sezoni može pariti sa više mužjaka, pa postoji mogućnost da svi mladi iz jednog legla ne budu od istog oca. Mladi se rađaju usred zime, za vreme brloženja.
Mužjak je posebno opasan po mladunce i često ih ubijaju, kako bi podstakli ženku na ponovno
Mrki medved na Tari
Na Tari živi pedesetak mrkih medveda. Zaštićena su vrsta i lov na njih je zabranjen. Važe za opasne životinje, ali oni se, u stvari, plaše ljudi. U našim krajevima napadi medveda su izuzetno retki. Čovek je izložen 400 puta većem riziku smrti od udara groma nego od napada medveda.
Gde u Srbiji možete da vidite mrkog medveda?
Mrki medvedi ponekad dođu do naseljenog mesta, ali ne napadaju ljude.
Posetioci Nacionalnog parka Tara mogu da ih posmatraju u pratnji vodiča na dva hranilišta. Tamo im se ostavlja hrana – kukuruz, biljke, ali i leševi uginulih domaćih životinja – pa ako imate sreće, možda neki od medveda ogladni baš kada ih posetite.
Posmatranje medveda na Tari predstavlja jedinstveno iskustvo i odvija se u bezbednim osmatračnicama. Tura za posmatranje se organizuje u manjim grupama (do tri osobe), a verovatnoća da ćete ugledati ovu vrstu je velika, ali nije u potpunosti zagarantovano.
