Sedmog dana decembra 1941. godine japanska ratna mornarica napala je američku bazu Perl Harbor, na Havajima. Ova operacija dovela je do vojnog uključivanja SAD u Drugi svetski rat.
Japan je napao američku mornaricu kako bi onemogućio Sjedinjenim Državama da se mešaju u vojne akcije koje je preduzimalo Hirohitovo carstvo u jugoistočnoj Aziji i prekomorskim kolonijama Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije i SAD.
Naime, Japan je tokom tridesetih godina počeo napade u Aziji, čemu su se protivile zapadne sile. Problem za Japan bio je taj što je njegova privreda bila direktno zavisna od SAD i Holandije – od njih je uvozio gorivo.
To je bila karta na koju su SAD igrale kada su japanske trupe zauzele Francusku Indokinu – nametnule su embargo na uvoz nafte. Japan je pokušao diplomatski da reši novonastalu situaciju, ali kada je video da Vašington ne namerava da sklopi sporazum, počeo je pripreme za rat.
Prethodno je pristupio Trojnom paktu sa Nemačkom i Italijom i potpisao petogodišnji pakt o nenapadanju sa Sovjetskim Savezom, čime je još više produbljena kriza sa SAD, piše RTS.
Faktor iznenađenja
Amerikanci su u Perl Harboru koncentrisali većinu svojih bojnih brodova. Bili su uvereni da su tu na sigurnom i to im je bila dobra lokacija, u slučaju da Japan napadne Filipine.
Trasa kojom se kretala Japanska flota takođe je bila faktor iznenađenja, jer je tuda plovidba otežana zbog snažnih vetrova i visokih talasa.
Napad je započeo oko 7.48 po lokalnom vremenu. Nikakva uzbuna u bazi nije bila podignuta sve dok Japanci nisu počeli da zasipaju vojne objekte bombama i torpedima.
Japanci su brzo uništili gotovo sve američke avione na sletnim stazama.
Američke brodove, koji su bili poređani u luci jedan uz drugi kao u mirnodopskim uslovima, japanski bombarderi i torpedni avioni su potapali jedan za drugim.
U 8.50 je i drugi napad koji je završio započeto.
Šest nosača aviona
Japanske snage činilo je šest velikih nosača aviona: Akagi, Hirju, Kaga, Šokaku, Sorju i Zuikaku. U napadu je učestvovalo više od 350 aviona.
U njihovoj floti bile su i podmornice koje su imale zadatak da se probiju u luku i napadnu brodove – taj deo akcije je, međutim, bio neuspešan. Podmornice su ili potopljene ili su se nasukale.
Sreća za američku stranu bila je u tome što su njihovi razarači bili na moru, a ne u luci.
Admiral Isoroku Jamamoto
Napad na Perl Harbor predvodio je Isoroku Jamamoto, admiral koji je engleski jezik učio na Harvardu, a radio je i kao mornarički ataše u japanskoj ambasadi u Vašingtonu. Vrhovni komandant japanskih mornaričkih sila postao je baš 1941. godine.
Bio je jedan od retkih koji se protivio ratu sa SAD i predvideo je poraz Japana. Uprkos tome, isplanirao je prvi japanski napad na američke baze na Pacifiku.
Iako je njegov napad na Perl Harbor bio uspešan, promašio je glavni cilj – američke nosače aviona koji su u tom trenutku bili na moru.
Tražeći direktnu borbu sa američkim nosačima, Jamamoto je poražen u bici kod Midveja 1942.
Amerikanci su uspeli da se osvete Jamamotou 1943. godine. Oni su dešifrovali poruku u kojoj je bila trasa njegovog inspekcijskog putovanja po Pacifiku. Američki lovci su oborili Jamamotov avion, a telo admirala je pronađeno u džungli.
Kasnija obdukcija Jamamotovog tela je pokazala da je imao dve prostrelne rane.
Veliki gubici
Japanci su tokom napada izgubili 29 aviona i pet malih podmornica. Oko 64 osoba je ubijeno, a jedan podmorničar zarobljen.
Sa američke strane gubici su bili ogromni – 2.335 poginulih mornara i 68 civila. Ranjene su 1.143 osobe. Više od 200 aviona je uništeno ili oštećeno, kao i 19 brodova.
Posledice napada
Sjedinjene Države su posle ovog napada objavile rat Japanu, a Japanci su to već formalno učinili diplomatskom notom za vreme napada.
Amerikanci nakon ovog napada više nisu bili u stanju da zaustave zauzimanje Filipina, Hongkonga i jugoistočne Azije.
SAD su kasniji napad atomskim bombama na Hirošimu i Nagasaki pravdali upravo Perl Harborom.
