Razmere astečkog žrtvovanja ljudi dugo su bile predmet kontroverzi.
Astečko carstvo je bilo najmoćnija država u Americi u trenutku kada su Evropljani stigli.
Španski osvajači bili su šokirani kada su otkrili da su Asteci prinose ogroman broj ljudskih žrtava u svojim hramovima.
Razmere žrtvovanja dugo su bile predmet kontroverzi jer je postojala mogućnost da su Španci možda preuveličali broj ubijenih da bi Asteci izgledali kao varvarski narod.
Žrtvovanje je bilo u središtu religije u Centralnoj Americi. Ljudi su se često ubadali trnjem u jezik, uši ili čak u genitalije da bi prineli krv bogovima. Što se tiče žrtvovanja ljudi, neki ljudi su se dobrovoljno prijavljivali za dobrobit zajednice ili za iskupljenje greha, ali većina su bili ratni zarobljenici ili kriminalci.
Španski zapisi se uglavnom odnose na prestonicu Asteka Tenočtitlan, gde se ritialno žrtvovanje obavljalo 18 puta godišnje, sa oko 60 žrtava svaki put. Ljudska žrtva je uvek bila posvećena nekom od bogova, pa je i oblik žrtvovanje varirao u skladu s tim.
Bog Tlalok je, na primer, zahtevao da se deci prerežu grla, a da bi udovoljila Čikomekoatlu, jednoj devojčici bi odsekli glavu. Huitzilopočtli je više voleo da mu izvađena srca polože ispred statue, a odsečena glava bi bila stavljena na police na zidovima hrama.
Moguće je da je godišnje u Astečkom carstvu žrtvovano oko 20.000 ljudi, s tim što treba uzeti u obzir da su posebni slučajevi zahtevali više krvi. Na primer, kada je 1487. osvećen novi hram Huitzilopočtliju, žrtvovano je oko 80.400 ljudi.
