Reč je o terminu koji u minimalno izmenjenom obliku izgovaraju milioni hrišćana širom sveta i koji tako postoji već hiljadama godina, ali – šta znači reč “amin”?
„Amin“ je reč koja se izgovara na kraju (ponekad i na početku) svake hrišćanske molitve, ali postoji i u drugim religijama. Osnovno, duhovno značenje ovog termina je „Neka tako bude!“ ili „Tako je!“
Amin je dakle simbol pristajanja i potvrde. Ovaj termin poreklom je iz hebrejskog jezika, nastao je od reči “āmēn” koja znači “čvrstina” ili “odlučnost”, ali se i u tom jeziku koristio u značenju „Tako je“, „Neka tako bude!“ Zapravo, „amin“ je kod starih Jevreja izražavao pre želju, nego izvesnost. Termin je označavao da nešto što je izgovoreno smatramo istinitim, pa može značiti i „To je zaista tako“ ili jednostavno – „Da!“
Prema tumačenju koje se može pronaći u rečniku, ima i onih koji smatraju da je hebrejska reč „āmēn“ nastala od početaka A(l), ME(leh) i N(eman), što znači „Bog, kralj dostojan poverenja“.
Termin je upotrebljen i u Svetom pismu, a u apokalipsi je sinonim za Isusa Hrista.
Danas, „amin“ je postao simbol potpune privrženosti hrišćanskoj veri, u istom značenju se izgovara i u sinagogama, a ima ga i u islamu. U kabali je to magična reč.
U prenesenom značenju, u svakodnevnom govoru, „amin“ može značiti i „Gotova stvar!“ ili „Svršeno!“
