Do sada je pronađeno skoro 5.000 egzoplaneta – svetova koji kruže oko zvezda izvan našeg Sunčevog sistema, ali su sve one locirane u galaksiji Mlečni put. Astronomi su pronašli znake prve planete nalik našoj koja je otkrivena van naše galaksije.
Mogući signal planete koji je otkrio Nasin rendgenski teleskop „Chandra X-Ray“ nalazi se u spiralnoj galaksiji Mesje 51 koja se nalazi na oko 28 miliona svetlosnih godina od Mlečnog puta.
Ovaj novi rezultat je zasnovan na posmatranju tranzita, kada prolazak planete ispred zvezde blokira deo svetlosti zvezde i daje karakterističan pad sjaja koji se može otkriti teleskopima. Ova tehnika je već korišćena za pronalaženje hiljada egzoplaneta.
Dr Rozen di Stefano i njene kolege tražili su karakteristična odstupanja u sjaju rendgenskih zraka dobijenih od određenog tipa objekata kod kojih je to uočljivije.
Ovi objekti obično sadrže neutronsku zvezdu ili crnu rupu koja odvlači gas od obližnjeg sunca, to jest zvezde. Sitnije i krupnije nebeske čestice i drugi materijal u blizini neutronske zvezde ili crne rupe postaju pregrejani i emituju sjaj na talasnim dužinama rendgenskih zraka.
Pošto je oblast koja proizvodi tako svetle rendgenske zrake mala, planeta koja prolazi ispred njega mogla bi da blokira većinu ili sve rendgenske zrake, što olakšava uočavanje tranzita.
Članovi tima su koristili ovu tehniku da otkriju kandidata za egzoplanetu u binarnom sistemu zvanom M51-ULS-1.
– Metoda koju smo razvili i primenili je jedina trenutno primenljiva metoda za otkrivanje planetarnih sistema u drugim galaksijama – rekla je za Bi-Bi-Si njuz dr Di Stefano iz Centra Harvard – Smitsonijan, odseka za astrofiziku pri Univerzitetu Kembridž, u SAD.
– To je jedinstvena metoda, posebno prilagođena za pronalaženje planeta oko rendgenskih binarnih sistema na bilo kojoj udaljenosti sa koje možemo izmeriti svetlosnu krivu – objasnila je dr Di Stefano.
Budući lov na planete
Ovaj binarni sistem sadrži crnu rupu ili neutronsku zvezdu koja kruži oko svoje zvezde čija je masa oko 20 puta veća od mase Sunca. Neutronska zvezda je tek jezgro onoga što je nekada bila masivna zvezda.
Tranzit je trajao oko tri sata, tokom kojih se rendgenska emisija smanjila na nulu. Na osnovu ovih i drugih informacija, astronomi procenjuju da bi planeta koja je kandidat za egzoplanetu bila približno veličine Saturna i da kruži oko neutronske zvezde ili crne rupe na oko dva puta većoj udaljenosti od one na kojoj je Saturn od Sunca.
Dr Rozen di Stefano ističe da tehnike koje su bile tako uspešne za pronalaženje egzoplaneta u Mlečnom putu nisu tako precizne kada se primenjuju na druge galaksije. To je delimično zbog toga što velike udaljenosti smanjuju količinu svetlosti koja dopire do teleskopa, a takođe i zbog toga što su mnogi objekti skučeni u malom prostoru (gledano sa Zemlje), što otežava da se razaznaju pojedinačne zvezde.
Kada je reč o rendgenskim zracima, kako navodi Rozen di Stefano: „Možda postoji tek nekoliko desetina izvora rasprostranjenih po celoj galaksiji, tako da možemo da ih razdvojimo. Osim toga, podskup ovih je toliko sjajan da možemo izmeriti njihove svetlosne krive“.
– Konačno, ogromna emisija rendgenskih zraka dolazi iz male oblasti koja može biti značajno ili (kao u našem slučaju) potpuno blokirana planetom koja je prolazi – istakla je dr Di Stefano.
Istraživački tim priznaje da je potrebno više podataka da bi se potvrdilo njihovo tumačenje.
Jedan od izazova je to što velika orbita planete-kandidata ukazuje na to da ona neće ponovo prelaziti ispred svog binarnog partnera oko 70 godina, što pokušaje da se napravi naknadno zapažanje u bliskoj budućnosti smanjuje na minimum.
Još jedno moguće objašnjenje koje su astronomi razmotrili je da je zatamnjenje izazvano oblakom gasa i prašine koji su prošli ispred izvora rendgenskih zraka.
Međutim, smatraju da je to malo verovatno, jer se karakteristike događaja ne poklapaju sa svojstvima oblaka gasa.
