Nemački mislilac iz 18. veka, bio bi zapanjen kada bi znao da njegove ideje i danas podstiču globalne teorije zavere i nadahnjuju najprodavanije romane i najgledanije filmove.
Sve do njegove 36. godine, većina poznanika – savremenika Adama Vajshaupta ne bi posumnjala da bi ovaj ugledni profesor mogao da bude državni neprijatelj.
Rođen 1748. godine u Ingolštatu u Bavarskoj (danas deo Nemačke), Vajshaupt je bio potomak jevrejske porodice koja se preobratila u hrišćanstvo. Kao dete je ostao siroče, a brigu o njemu preuzeo je njegov ujak koji ga je upisao u jezuitsku školu. Nakon završetka studija, Vajshaupt je postao profesor kanonskog prava na Univerzitetu u Ingolštatu, oženio se i zasnovao porodicu.
Na prvi pogled – savršen građanin. A onda je 1784. godine sve isplivalo na površinu.
Malo bliži pogled na njegovo odrastanje otkriva da je Vajshaupt uvek imao nemiran um. Još kao dečak je, u biblioteci svog ujaka, sa velikim entuzijazmom čitao knjige, tada modernih, francuskih filozofa. Bavarska je u to vreme bila duboko konzervativna i katolička zemlja, a Vajshaupt je verovao da monarhija i crkva sputavaju slobodu misli. I nije bio jedini.
Uveren da ideje koje propagira religija nisu adekvate za upravljanje modernim društvima, odlučio je da potraži drugi oblik „iluminacije“, skupa ideja i praksi koje bi mogle da se primene i radikalno promene način vođenja evropskih država.
Društvo Slobodnih zidara se u ovom periodu neprestano širilo Evropom, nudeći atraktivne alternative ljudima. Vajshaupt je prvo razmišljao da se pridruži loži, ali razočaran mnogim masonskim idejama, a fasciniran ezoterijskim temama, odlučio je da osnuje svoje tajno društvo.
Osnivanje
Vajshaupt, kako je sam govorio, nije bio protiv same religije, nego protiv načina na koji se ona praktikovala i nametala. Pisao je da njegova ideja nudi oslobađanje „od svih religioznih predrasuda, neguje socijalne vrline i pruža perspektivu u dostizanju univerzalne sreće“. Da bi se to postiglo bilo je potrebno stvoriti „slobodnu državu koja neguje moralnu i rodnu ravnopravnost, oslobođenu svih prepreka koje potčinjenost, stalež i bogatstvo, neprekidno stavljaju pred nas“.
U šumi nedaleko od Ingolštata, 1. maja 1776. godine, u noć, sastali su se prvi iluminati da osnuju svoj red. Oko baklje je bilo okupljeno pet ljudi koji su utvrdili pravila reda.
Izabrali su ime „Iluminati“ što znači „prosvetljeni“, oni koji vladaju pomoću razuma, oslobođen od mraka u kojem ljude drži organizovana religija.
Odlučeno je da oko prijema budućih kandidata moraju da budu saglasni svi članovi, da kandidati moraju da imaju dobru reputaciju, da imaju dobre porodične i društvene veze i da budu imućni.
Red je u početku imao tri nivoa: početnik, minerval i ilimunat minerval. Naziv „minerval“ uzet je u čast rimske boginje mudrosti Minerve, i dražavao je cilj reda, da širi istinsko znanje o načinu na koji društvo i država mogu biti preoblikovani.
Tokom narednih godina, Vajshauptovo tajno društvo brzo je raslo, do 1782. godine brojalo je 600 članova. U početku su to bili samo Vajshauptovi studenti, ali kasnije su se priključivali i važni članovi bavarskog javnog života, kao što je baron Adolf von Knige. Redu su se priključili i mnogi plemići, političari, lekari, advokati i pravnici, ali i mislioci i pisci, poput Getea. Krajem 1784. godine, Iluminati su imali između 2.000 i 3.000 članova.
Baron von Knige imao je veoma značajnu ulogu u organizaciji i širenju društva. Kao bivši slobodni zidar, zalagao se za usvajanje obreda sličnim njihovima.
Pripadnici Iluminata dobijali su simbolično „tajno“ ime preuzeto iz klasične antike, na primer, Vajshaupt je bio Spartak, a Knige je bio Filo Aleksandrijski. I nivoi članstva su se vremenom dosta usložnjavali. Bilo je ukupno 13 nivoa inicijacije, podeljenih u tri klase. U prvoj klasi najviši nivo bio je iluminatus minor, u drugoj iluminatus dirigens, a u trećoj – kralj.
Unutrašnji poslovi (i sukobi)
Unutrašnji i spoljni pritisci ubrzo su zaustavili širenje reda, posebno među najvišim slojevima društva. Vajshaupt i Knige su imali sve više sporova oko ciljeva i delovanja društva. Knige je na kraju napustio red. Istovremeno, dugi bivši član Jozef von Ucšnajder, poslao je pismo vojvotkinji od Bavarske, i tako odškrinuo vrata ovog tajnog društva.
Otkrivanjem društva, počele su da se šire istine i laži o njemu. Ucšnajder je pisao da su Iluminati verovali da je samoubistvo legitimno i da je religija apsurd. Takođe je sugerisao da su Iluminati kovali zaveru sa Austrijom protiv Bavarske.
Nakon što je sadržaj pisma prenela svom suprugu, Karlu Teodoru, vojvodi i izborniku Bavarske, njegova Vlada je 1784. godine zabranila sva tajna društva.
Iluminati su u početku smatrali da ova opšta zabrana, koja nije bila pravno osnovana, neće direktno uticati na njih. Ali nešto manje od godinu dana kasnije, u martu 1785. godine, bavarski suveren je doneo novi, pravno pokriveni, edikt.
Počela su hapšenja članova, tokom kojih je bavarska policija pronašla veoma kompromitujuće dokumente, uključujući i one o zaštiti samoubistva i ateizma, plan za stvaranje ženskog ogranka reda, recepte za nevidljivo mastilo i medicinska uputstva za izvršenje pobačaja. Dokumenti su korišćeni kao dokazi za podizanje optužnice protiv reda, a bili su optuženi da su kovali zaveru protiv religije i države.
U avgustu 1787. godine, vojvoda izbornik izdao je i treći edikt kojim je potvrdio naredbu zabrane i odredio smrtnu kaznu za članstvo.
Vajshaupt je proteran i do kraja života je živeo u Goti u Saksoniji (čiji je knez bio član reda), gde je predavao filozofiju na Univerzutetu Gotingen.
Bavarska Vlada bila je ubeđena da je red ugašen, međutim, njihovo nasleđe je nastavilo da živi i podstiče mnoge teorije zavere.
Vajshaupt je optužen da je pomagao u podizanju Francuske revolucije, a Iluminati se spominju i u kontekstu novijih istorijskih događaja, poput ubistva Džona Kenedija.
Takođe, Vajshauptove ideje uticale su na stvaranje popularnih književnih dela, poput Anđela i demona, Dena Brauna i Fukoovog klatna, Umberta Eka.
Iako je Vajshauptovo društvo rasformirano, ostao je jedan večni doprinos – ideja da iza kulisa tajna društva povlače niti na svetskoj pozornici.
