Njujorčani u anketi šta znaju o Nikoli Tesli, po kome je nazvan ugao između Šeste avenije i 40. ulice odgovaraju najrazličitije, pa i pitanjima „ko je to“ i „kakvo je to čudno ime“, ali svi koji znaju jednoglasni su da bi o velikom svetskom umu trebalo da se zna mnogo više.
Delić Menhetna, na uglu Avenije Amerika (6. avenije) i 40. ulice, od 1994. godine nosi Teslino ime. Na tom mestu u parku Brajant, koje mu je bilo na putu od hotela Njujorker u kojem je živeo poslednjih godina, do gradske biblioteke (New York Public Library), svakodnevno je hranio golubove.
U blizini, u 40. ulici, bio je i Klub inženjera gde je 1917. godine primio Edisonovu medalju. Na toj zgradi podignuta je tabla u čast „američkih inženjera koji su u 19. veku pomogli da se Amerika transformiše iz uglavnom poljoprivredne zemlje u arhitektonsku i industrijsku imperiju“.
Teslino ime ispisano je uz imena 31. američkog predsedika – inženjera Herberta Huvera, Tomasa Alve Edisona, Ccarlsa Lindberga – pilota koji je prvi preleteo Atlantik, Endrua Karnegija – industrijalca i pokretača filantropije koji je, između ostalog, napravio i čuveni Karnegi hol i Univerzitetsku biblioteku u Beogradu, a i danas je na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi u čitavoj istoriji.
Svi koje smo zaustavljali na Teslinom uglu, ipak nisu želeli da govore pred kamerama. Među onima koji jesu, bili su i Njujorčani rođeni u Kini, Kolumbiji, Južnoafričkoj Republici, Indiji i drugim delovima SAD i svi oni, iako znaju dovoljno o jednom od najvećih umova sveta, bez čijih izuma, kako dodaju, ni Njujork ne bi mogao da bude grad koji nikada ne spava, slažu se da Tesla van naučnih krugova ipak nije zauzeo mesto koje mu pripada.
Prva osoba koju smo pitali, za kaže da mora da bude iskrena i prizna da ne zna ništa o osobi koja se tako zove. Za neke Tesla je samo čudno ime, ili automobil i ime vezano za Ilona Maska.
Njujorčani, par rođen u Indiji, sa ushićenjem odgovara da je Tesla poznati naučnik i naglašava da bi svet morao mnogo više da zna o njemu.
Mladi Kinez kaže – bio je to pionir električne energije.
„Studiram fiziku i znam mnogo o njemu, odgovoran je za mnogo važnih patenata, kao inženjer ima velika dostignuća i izume važne za celo čovečanstvo“, rekao je Tai i dodao da ipak ljudi mnogo više znaju o Masku koji je osnovao kompaniju automobila Tesla.
Prema njegovim rečima, o Tesli znaju više ljudi vezani za nauku. „Unutar naučnih krugova dobro je poznat“, kazao je Tai i dodao da je takođe čuo da je Edison ukrao neke Tesline patente i ideje.
Mnogi od anketiranih nagađaju da je Tesla rođen „negde u Evropi“, „negde u Austriji“, ali za čoveka rođenog u Južnoafričkoj Republici sve je jasno.
„On je Srbin, Edison mu je bio konkurent, radio je na bežičnom prenosu električne energije“, naveo je čovek čiji je posao, kako kaže, vezan za struju. Dodao je da je ipak Edison pokupio svu slavu i sve zasluge.
Još jedan Njujorčanin kaže da ne zna gde je rođen, ali da je Tesla verovatno važniji i od Edisona.
„Mislim da svi znaju o Edisonu, a niko o Tesli“, rekao je čovek sređnih godina, uz ocenu da je Ilon Mask pomogao da se stvari promene.
„Ali i dalje mislim da je u Edisonovoj senci“, dodao je.
Kolumbijka koja živi u Kaliforniji kaže da mnogi danas koriste Tesline patente.
„On je iz Evope, ali ne znam tačno odakle, ljudi ipak ne znaju mnogo o njemu, ali zbog automobila znaju više nego pre“, rekla je ona.
Amerikanka iz Nju Džerzija, računovođa, kaže da bi želela da zna mnogo više o Tesli i dodaje da je on mnogo više od pronalazača.
„Živeo je i umro u hotelu NJujorker na 34. ulici“, navela je i dodala da jedino ne zna zašto je baš taj ugao nazvan po njemu.
Mladić koji je završio istoriju, evropsku i rusku, kaže da je Tesla bio genij“.
„Edison je ukrao njegove ideje. Bio je kompletni šaralnatan, ali Amerikanci vole da romansiraju mit o njegovom (Edisonovom) doprinosu, a Tesla je bio genije. Znam da loše tretiraju ljude iz istočne Evrope i danas je tako u ovoj zemlji“, rekao je mladić sa kojim je ekipa Tanjuga razgovarala tokom radne posete predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić NJujorku.
Sećanje na Teslu čuva i hotel Njujorker, koji se nalazi nedaleko od parka Brajant, a u kojem je živeo poslednjih deset godina.
Na tom hotelu, koji je prvi imao i svoju elektrocentralu i u kome su odsedale mnoge značajne ličnosti od Džona Kednedija do Muhameda Alija, 1977. postavljena je tabla na kojoj piše; „Ovde je umro Tesla, u januraru 1943. godine, u 87. godini. Bio je veliki jugoslovensko-američki naučnik koji je izumima Ameriku i svet uveo u moderno doba industrijske revolucije“.
Soba 3327, u kojoj je radio na 33. spratu (živeo je u 3328), zove se zvanično Teslina soba, na pločici na ulazu ispisana su njegova dostignuća, uključujući i podsećanje na hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima.
Tesla je u Njujorku, gde je živeo šest decenija, imao četiri zvanične laboratorije, ali je samo ona peta na Long Ajlednu spasena i tu je sada Tesla naučni centar Vordenklif (TSCW).
