Naučnici smatraju da je eksplozija razvoja algi pre nekoliko stotina miliona godina zapravo omogućila evoluciju čitavog ljudskog i životinjskog sveta.
Sada su ustanovili da bi alge mogle da pomognu u razumevanju evolucije polova kod čoveka.
Stručnjaci sa Univerziteta Tokio i brojnih drugih japanskih univerziteta otkrili su da vrsta zelenih algi „Pleodorina starrii“ ima tri različita pola – muški, ženski i treći pol koji je tim naučnika nazvao „biseksualnim“.
Ovo je prvi put da je otkrivena vrsta algi koja ima tri različita pola.
Alge su naziv za široku skupinu različitih, pretežno vodenih, fotosintetskih autotrofnih organizama (od jednočelijskih do višećelijskih) koje podsećaju na biljke.
Međutim, alge imaju brojne nedostatke zbog kojih ne mogu da se klasifikuju kao biljke – nisu bakterije, a nisu ni gljive.
Razmnožavanje algi
Budući da su alge velika, raznolika grupacija organizama, postoji mnogo varijacija u procesu njihovog razmnožavanja, ali generalno možemo govoriti o tome da se mogu reprodukovati aseksualno (kloniranjem) ili seksualno, odnosno, haploidno (s jednim setom hromozoma), ili diploidno (s dva seta).
Bespolno, vegetativno ili aseksualno razmnožavanje je proces u kojem organizmi stvaraju genetički slične ili identične sopstvene kopije, bez doprinosa genetičkog materijala nekog drugog organizma. Poznato je i pod nazivima bespolna reprodukcija.
Međutim, vrsta zelenih algi „Pleodorina starrii“ imaju jednu karakteristiku.
One imaju biseksualni pol koji ima i muške i ženske reproduktivne ćelije. Naučnici kažu da se radi o „novom haploidnom procesu parenja“ koji je potpuno jedinstven za alge.
P.starrii tvore 32 ili 64 istospolne ćelije vegetativne kolonije i imaju male pokretne (muške) i velike nepokretne (ženske) polne ćelije. U okolinu izbacuju spermu koja sadrži muške polne ćelije (gameti), koje, potom, traže žensku ćeliju. Međutim, ovo nije jedina kombinacija za njihovo parenje.
Biseksualne P. starrii mogu tvoriti muške i ženske kolonije, pa se s toga mogu pariti s algom muškog, ženskog ili biseksualnog pola. Naučnicima je ovo otkriće posebno zanimljivo, jer druge slične alge imaju različiti proces razmnožavanja, što znači da bi nam ova spoznaja mogla pomoći pri razumevanju promena u polovima u evolucijskom smislu.
„Mešoviti sastavi parenja, kao što je sa tri pola, mogu predstavljati prelazno evolucijsko stanje između dvodomnih (s muškim i ženskim) i jednodomnih (sa samo hermafroditima) procesa parenja kod diploidnih organizama“, navodi se u istraživanju.
Poseban biseksualni gen
Biolog Hisajoši Nozaki sa Univerziteta Tokio je trideset godina sakupljao uzorke algi iz reke Sagami, a naučnici su u ovome istraživanju koristili uzorke uzete iz reke između 2007. i 2013. godine.
Otkrili su da biseksualne alge imaju gen „biseksualnog faktora“ koji se razlikuje od prethodno otkrivenih muških i ženskih gena. Biseksualne stanice imale su i muški gen, ali su mogle stvoriti i muško i žensko potomstvo.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Evolution“.
