Omiljeni napitak u mnogim kućama, sprema se na sličan način, ali u velikom „Savremenom kuvaru“ iz 1967. godine, objavljenom u izdanju „Prosvete“ na više od 1000 strana, navedena je razlika između srpske i turske kafe.
„Savremeni kuvar“, na više od 1000 strana, u kojem se nalazi više od 3200 recepata i saveta, u poglavlju „Kafa“, podseća i na predanje da zasluga za otkriće kafe pripada jednom „čobančetu koji je primetio da mu koze pokazuju izuzetnu živahnost kad god bi se nabrstile biljke poznate pod imenom kahoua“. U Evropi je kafa počela da se pije sredinom 17. veka.
Da je bilo nešto posebno u mlinovima za kafu koji je nekada svaka kuća imala, a kojima se širio miris mlevene kafe, potvrđuje i ovaj stari kuvar u kojem se u pripremi navodi važnost mlevenja kafe pre kuvanja.
Priprema kafe:
„Da bi kuvana kafa bila ukusna potrebno je prvo da zrna kafe budu lepo ispržena ali ne prepržena. Drugo, da se kafa dobro samelje neposredno pre kuvanja. I treće, da voda dobro provri a zatim kad se kafa skuva, da napravi još jedan ključ. Kafa se služi čim se skuva, nikad podgrejana. Talog od kafe ne sme se ponovo upotrebiti“.
A razlika između srpske i turske kafe, nije samo u načinu služenja, već i u pripremi. Evo šta kaže Kuvar iz 1967. godine:
Srpska crna kafa
„Staviti u džezvu vodu i šećer i pustiti da provri. Za jednu šoljicu kafe potrebna je šoljica i po vode, kocka šećera i kašičica mlevene kafe. Kad voda provri, odliti malo u šoljicu ili drugo lonče, zakuvati kafu, pa vratiti džezvu na vatru da kafa napravi ključ, odnosno, samo da se podigne, ništa više. Usuti odlivenu vodu, ostaviti kafu minut-dva da ‘stane’ a zatim je razliti u šoljice i služiti“.
Turska kafa
„Ova kafa se najviše pije u Bosni a spravlja se ovako: Staviti kafu u suvu zagrejanu džezvu i preliti je ključalom vodom. Kafa ne treba više da vri. Odnos vode, kafe i šećera je isti kao za srpsku kafu, samo što se šećer ne stavlja u kafu već se služi posebno. Gotova turska kafa služi se u malim džezvama, za svaku osobu posebno“
