Mnogo toga je i dalje nepoznato o spavanju. Zna se da se u mozgu dešavaju određene promene, ali to zašto i kako se dešavaju još je predmet spekulacija. Naročito misteriozni su snovi.
Snovi su se dugo smatrali sredstvom za prerađivanje informacija prikupljenih tokom dana, a sve više istraživanja potvrđuje te sumnje.
– Noću mozak metaforički guta, vari i oslobađa se informacija, baš kao što creva čine s hranom – objašnjava klinički psiholog Rubin Najman, specijalizovan za medicinu integrativnog spavanja i sanjanja na Univerzitetu u Arizoni.
– Ono što mozak sačuva postaje deo onoga što jesmo – kaže on. Međutim, mnogo toga o snovima i dalje je nepoznato. Predstavljamo vam malobrojne činjenice do kojih je nauka do sada uspela da dođe.
Svi sanjamo cele noći
Verovatno ste od nekoga čuli da se snovi dešavaju samo tokom REM faze spavanja. Međutim, mi konstantno sanjamo, kaže Najman. Mi smo, doduše, više fokusirani na san tokom REM faze, ali to što u ostalim fazama ne „vidite“ san ne znači da ga nema. Kako noć odmiče, periodi REM spavanja se produžuju, pa se većina snova dogodi tokom poslednje trećine perioda spavanja.
Insekti i ribe nemaju REM fazu
Iako se neki snovi dešavaju van REM faze, identifikovanje „brzih pokreta očiju“, kako se još zove ta faza, kod drugih vrsta vrlo je teško. Međutim, poznato je da svi sisari i reptili, kao i neke ptice zaista imaju REM fazu, pa to znači da verovatno i sanjaju.
Manje su šanse da ćete se setiti sna ako vas budi alarm
Trauma koju doživite kada vas probudi alarm može izazvati zaboravljanje sna koji vam je do malopre bio u mislima. Najbolji način da zapamtite šta ste sanjali jeste da dozvolite sebi da se polako probudite. Samo se nemojte previše truditi da zapamtite san, „jer što ga više jurite, to će lakše pobeći“, kaže Najman.
Ljudi koji pamte snove imaju drugačiju aktivnost mozga
Studija iz 2014. pokazala je više spontane aktivnosti u pojedinim delovima mozga, koji se redovno sećaju svojih snova, u poređenju s ljudima kod kojih to nije slučaj. Razlike nisu postojale samo tokom spavanja, nego i u budnom stanju ispitanika.
Ranija istraživanja pokazala su da osobe koje pamte snove takođe više reaguju na zvukove tokom spavanja (i na javi) nego ljudi koji ne pamte snove.
Vaše telo reaguje na snove na isti način kao na javu
Pomalo je čudno kada se probudite ljuti na nekoga zbog nečeg što je uradio u snu. Međutim, biološki, ima smisla što vaša osećanja ostaju s vama čak i kad otvorite oči, kaže Najman. Recimo, može se desiti da vam poraste krvni pritisak, ili broj otkucaja srca, baš kao i u nekom stresnom scenariju dešavanja na javi.
Sanjamo u realnom vremenu
Uprkos mitu da snovi traju svega nekoliko delova sekunde, u stvarnosti traju od 20 do čak 60 minuta, kaže Najman. Oni koje sanjate početkom noći su kraći, a kasnije postaju sve duži.
Košmari nisu uvek vezani za strahove
Košmari su zastrašujući, ali strah nije jedino što ih pokreće. Studija koja je obuhvatila 331 osobu, otkrila je da ružne snove mogu izazvati i osećaj zabrinutosti, konfuzije, tuge i krivice.
Istraživanje je takođe pokazalo da muškarci češće imaju košmare vezane za fizičku agresiju i nasilje, dok se ženski fokusiraju na konflikte s drugim ljudima.
Vaši snovi nisu čudni, ako ih vi tako ne doživljavate
– Kada sanjate, bez obzira na to koliko je „čudno“, verovatno nemate takav osećaj. Tek kad se probudite, deluje vam da je san čudan – kaže Najman. Porediti „čudan“ san sa javom je kao porediti različite navike u ishrani u dve sasvim različite kulture, kaže on.
Možete „umreti“ u snu, a da ipak preživite
Mnogi ljudi veruju u popularni mit da smrt u snu znači da ste mrtvi i na javi, ali Najman naglašava da to nema veze s realnošću. Zapravo, on podstiče ljude da istražuju.
– Ako ikada budete imali lucidan san da umirete, slobodno se prepustite – kaže. Neki koji su to iskusili, kaže on, nisu naročito oduševljeni iskustvom, budući da i poslije „smrti“ ostaju svesni, ali im je sve to ipak interesantno.
