Niš je bio značajan za sam tok Prvog svetskog rata, i tome svedoče niške građevine poput Oficirskog doma, Banovine i zgrade Radio Niša. Srpska Vlada i Ministarstvo inostranih dela, kako navodi istoričar Borislav Andrejević, bili su od tada smešteni u sadašnjoj zgradi Univerziteta, u koju je prvobitno stigao čuveni telegram o objavi rata koji je potom uručen Nikoli Pašiću.
Pašićev kabinet se, kaže Andrejević, tada nalazio u sali na prvom spratu iznad ulaza. U ovom objektu, koji je izgrađen za potrebe Načelstva niškog okruga 1889. godine, u toku prve ratne godine, održavale su se sve akcije srpske Vlade sa stranim diplomatskim predstavništvima.
U njoj su 4. septembra 1914. godine, Esad-paša Toptani i Pašić potpisali tajni „Niški sporazum“ između Srbije i Albanije.
On je predviđao stvaranje unije Srbije i Albanije, odnosno, kako navodi Andrejević, zajedničku odbranu, carine i zajedničko predstavljanje u inostranstvu.
Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Esad-paša je morao da obavi razne diplomatske poslove, navodi istoričar Bataković. Jedan od tih poslova je bilo i unapređenje diplomatskih odnosa sa Srbijom. Pašiću je slao poruke u kojima je govorio da je od velike važnosti po njih da zaključe poseban sporazum pre svog odlaska za Albaniju.
Zato Esad-paša dolazi u Niš, u kome je predsedavala srpska vlada i narodna skupština, gde se sastaje sa srpskim premijerom Nikolom Pašićem. Njih dvojica 17. septembra 1914. godine potpisuju tajni ugovor o savezništvu.
Početak „Velikog rata“ ostavio je otvoreno pitanje o preciznom razgraničenju između Srbije i Albanije. Međunarodna komisija za razgraničenje prekinula je rad sredinom 1914. godine, pa su državne granice u ovim oblastima ostale da se utvrde. Rat je zatekao nečuvanu srpsko-albansku granicu. Austrougarska je pripremila sveže napade na srpsku teritoriju. Pašić je ispravno predvideo nameru bečke diplomatije da otvori još jedan front: bojao se da će albanske vođe finansirati Beč, kako navodi Andrej Mitrović.
Esad-paša se trudio da sačuva nezavisni položaj, prelazeći tako iz Italije u Francusku. Planirao je da se, uz pomoć Antante, suoči sa naporima Austrougarske da u potpunosti potčini njegovu zemlju. Prema Hrabaku, iz Pariza je slao upite pod kojim uslovima bi srpska vlada pomogla njegov povratak u Albaniju.
Pašić je 1914. godine nametnuo sledeće uslove: da sa Srbijom potpiše političko-carinski ugovor o zajedničkoj odbrani, da Albanija prizna carinsku uniju i da se u narednoj fazi postigne rešenje o formiranju lična ili stvarna unija sa Srbijom. Esad-paša je načelno prihvatio Pašićeve uslove i odmah se uputio ka Srbiji.
Pri dolasku u Niš, Esad-paša potpisuje tajni ugovor sa Pašićem.
Taj ugovor je obuhvatao 15 tačaka koje su predviđale zajedničko osnivanje vojnih i političkih institucija, ali najvažnije odredbe su se usređivale na vojni savez, izgradnju Jadranske pruge od Srbije do Drača, kao i garancije da će Srbija podržati Esad-pašu na izborima za vladara Albanije.
Sporazum je ostavljao mogućnost da Srbija, na poziv Esad-paše, vojno interviše radi zaštite njegovog režima. Razgraničenje između dve države trebalo je da utvrdi posebna srpsko-albanska komisija. Srbija se obavezala da će finansirati Pašinu žandarmeriju i snabdevanje neophodnom vojnom opremom, plaćajući 50.000 dinara mesečno.
