Pedesetih godina Američka obaveštajna služba sačinila je špijunske izveštaje iz Čačka, a sada se sa ovih dokumenata postepeno skidaju oznake tajnosti.
Od početka ovog otvaranja dokumenata CIA je javnosti na uvid stavila 13 takvih, „čačanskih“ dokumenata koji su decenijama, u arhivi u Virdžiniji, boravili pod oznakom „tajna“ ili „poverljivo“.
Šta su obaveštajci vodeće sile sveta mogli da traže i njima važno nađu u palanci koja je u to doba (1948) imala samo 13.000 duša, i tek se uspravljala posle strašnih ratnih godina? Zanimalo ih je, pre svega, šta se radi u vojsci, armijskim i novim industrijskim preduzećima. Privredna i vojna špijunaža bile su osnovni zadaci, pa je samo jedan od 13 rečenih dokumenata, i to iz 1951, sadržao podatke o antikomunističkom pokretu otpora u zapadnoj Srbiji.
– Iz današnjeg ugla lako je uočiti da su ti špijunski izveštaji bili jezgroviti, sa podacima skoro stopostotno tačnim. A tamo gde je špijun bio u nedoumici, naznačio bi da je podatak neproveren, preuzet iz štampe ili je reč o indicijama. Ako nešto nije video, naveo bi da je vest dobio od „informatora”, dakle od našeg čoveka doušnika, vrbovanog ili plaćenog – rekao je novinar Gvozden Otašević, koji je napisao knjigu „Šta je CIA tražila u Čačku“.
Iz Čačka u Ameriku tada su stizale informacije o borbenom poretku u JNA, špijuni su javljali i da pripadnici Knoja nikad nisu utvrdili ko je iz kancelarije u Trsteniku ukrao planove za konstrukciju avionskih motora i da prazne vagone na železničkom koloseku u čačanskoj Fabrici hartije vuku četiri vola.
„U izveštaju (22. novembar 1949) o gradnji hidroelektrana u Međuvršju i Ovčar Banji stoji da je na prvoj završeno 17, na drugoj 40 odsto radova, i dodaje. Kad je pravljen plan o podizanju te dve hidroelektrane, predviđeno je da se turbine uvezu iz Čehoslovačke. Posle prekida odnosa sa tom zemljom, jugoslovenski inženjeri se nadaju da će im Britanci isporučiti opremu. Petogodišnjim planom predviđeno je da će ove elektrane biti završene do 1950, a 1951. biti stavljene u pogon. Na ovim poslovima uposlene su dobrovoljne radne brigade ali radovi napreduju veoma sporo, i ako se nastavi tim tempom posao neće da bude završen pre 1955. Završen je, inače, 1954, špijun se prevario za jednu godinu“, napisao je Otašević u svojoj knjizi.
Najopširniji je bio agent koji je poslao izveštaj (19. mart 1951) o čačanskoj Fabrici hartije. Popisao je dimenzije svih zgrada i sve mašine, javio da fabrički parni generator dnevno troši 30 tona uglja lošijeg kvaliteta, a da je „tehnički direktor fabrike inženjer Envald, koji nije komunista”. Poručio je, takođe, da fabrika ima železnički kolosek kojim vagone, pošto se isprazne, „vuku četiri vola“.
Do pojedinosti je bila pokrivena delatnost Vojnograđevinskog preduzeća „Ratko Mitrović” iz Čačka, u izveštajima od 23. avgusta 1951. i 17. januara 1952. Tih godina kolektiv je bio od državne važnosti, jer je „Ratko Mitrović“ podizao tri vojne fabrike u ovom delu države, „Sloboda“ u Čačku, „Milan Blagojević“ u Lučanima i „Prva petoletka” u Trsteniku.
