Odgovore na neka od mnogih pitanja na koja Stounhendž vekovima ne odgovara, dali su rezultati novog istraživanja britanskih arheologa. Naime, utvrđeno je da veće stene od kojih je spomenik napravljen imaju isti hemijski sastav, a time i poreklo — iz oblasti Vest vuds, udaljene 25 kilometara od Stounhendža.
Stounhendž zbunjuje arheologe vekovima. Misteriozni spomenik podignut u dva maha, pre 5.000 i pre 4.500 godina, u ravnici kod Solsberija, čine dva polukruga napravljena od dve vrste kamenja.
Istraživači su utvrdili da je jedna vrsta kamenja dijabaz, poreklom sa lokacije u Velsu.
Međutim, poreklo velikih komada, visokih i do devet metara bilo je, do sada, misterija.
Rezultati studije, objavljene u žurnalu „Sajens advansis“, pokazali su da su oni koji su podigli Stounhendž morali da dopreme ove komade stene teške oko 22,7 tona iz šumovitih predela Viltšira.
– Naši rezultati pokazuju da većina peščara, vezanih sedimentnih stena Stounhendža imaju isti sastav, zbog čega tvrdimo da potiču sa istog mesta – rekao je Dejvid Neš, koji je predvodio istraživački tim.
Ovo otkriće moglo bi da pomogne arheolozima da odgonetnu kako su ove gigantske stene transportovane na jug.
Originalno, Stounhendž je imao 80 ogromnih peščara, međutim, sada ih je samo 52. Analiza koju je sproveo Nešov tim pokazala je da isti skup elemenata ima u 50 od pomenute 52 stene.
Za peščarima istog sastava, tim je krenuo u potragu svuda po jugu Velike Britanije. Pronašli su ih na 25 kilometara od Stounhendža.
Pre ovog otkrića arheolozi su spekulisali da je kamenje dopremljeno iz obližnjeg brdovitog predela Marlboro jer je tamo „bilo peščarskih stena koje su velike i sive“, naveo je Neš.
Daljina nije predstavljala problem graditeljima Stounhendža
Vest vuds je deo regiona Marlboro, ali istraživači nisu nikada pretraživali tu lokaciju zbog toga što su stene uglavnom bile skrivene bujnom vegetacijom.
https://twitter.com/EH_Stonehenge/status/1288536550746316810
Osim toga, kaže Neš, to što je kamenje sa udaljene lokacije pruža dokaz da graditelji Stounhendža nisu posezali za materijalom za spomenik sa najbližih i najdostupnijih lokacija.
– To što su graditelji ulagali trud da dopreme sitnije kamenje iz Velsa do Stounhendža, zašto bi uzeli velike komade sa najbližeg mesta? -upitao se Neš.
Najmanje pedesetak „sitnijih“ komada težine između dve i pet tona prebačeno je sa udaljenosti od oko 240 kilometara, iz oblasti Preseli hils u Velsu.
– Ljudima koji su napravili Stounhendž daljina nije predstavljala problem – dodao je Neš.
Glavna tajna Stounhendža
Pravi razlozi zbog kojih su stene iz Vest vuda upotrebljene za spomenik još nisu poznati, ali autori studije sugerišu da su najverovatnije presudni bili „veličina i kvalitet kamena“.
Novo otkriće ne donosi objašnjenje čemu je služio Stounhendž. Neš ističe da postoje brojne teorije među kojima su i one koje navode da je u pitanju bilo mesto za sahranjivanje i kremaciju ili mesto gde su ljudi dolazili zbog zdravlja.
MYSTERY SOLVED! 😱
We FINALLY (almost certainly…) know where Stonehenge's giant sarsen stones come from!
THREAD ⬇️ pic.twitter.com/Lnkb2vB32R
— English Heritage (@EnglishHeritage) July 29, 2020
Međutim, sada kada se zna odakle su peščari stigli, i ova misterija, kao i pitanje rute korišćene za transport do Stounhendža mogli bi da dobiju epilog.
– Nema dokaza da su za transport koristili životinje, ali istina je da još ne znamo odgovor na to pitanje – naglasio je Neš.
Studija nagoveštava da su graditelji ovog spomenika obrađivali, raspoređivali i uspravljali komade stene u isto vreme, oko 2.500. godine pre naše ere, nakon što su istovremeno prebačeni do mesta za spomenik.
– Za mene ovo je potvrda teorije da je kamenje prebačeno odjednom. Ali, koliko je ljudi bilo potrebno za ovakav gigantski projekat? – upitao je Neš.
