Srpski pronalazač Nikola Tesla (1856-1943), jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike, tvorac „novog tehničkog poretka“, čijim je izumima postavljen temelj i pravac vrtoglavog naučno-tehničkog razvoja ljudskog roda u 20. veku, rođen je na današnji dan 1856. godine.
Izumi koji su promenili svet
Tesla je pronašao obrtno magnetno polje, trofazni sistem prenosa električne energije, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance, i patentirao niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika, bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije.
Pionir je i radio-tehnike, bežične telegrafije, radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na slapovima Nijagare.
Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmenične struje, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu.
Posle okončanja studija elektrotehnike u Gracu i kraćeg stažiranja u Budimpešti i Parizu, odselio se u SAD, čiji je državljanin postao 1884, ali je sve do smrti u Njujorku, na pravoslavni Božić 1943, održavao bliske kontakte sa otadžbinom.
U SAD je, proniknuvši u tajne oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, ostvario najveće naučne poduhvate.
Povodom stogodišnjice njegovog rođenja – 1956. godine jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jačine magnetnog polja.
Ostao Srbin i preko mora
Nikola Tesla je rođen kao četvrto dete Milutina i Đuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici, u srpskom selu Smiljan u Lici.
Veliki pronalazač i naučnik isticao je svoje srpsko poreklo. Kada je u junu 1892. godine doputovao u Beograd, odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Posetio je Narodni muzej i Veliku školu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizičarom Đorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji prve električne centrale u Beogradu.
– Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu – poručio je Tesla, obraćajući se studentima.
Beograd – centar Tesline zaostavštine
Posle Tesline smrti, njegova zaostavština stigla je u Beograd na osnovu odluke američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak Sava Kosanović. Prema Teslinoj želji, Kosanović je dokumentaciju i lične Tesline predmete preneo u Beograd 1951. godine.
Teslin muzej poseduje više od 160.000 originalnih dokumenata, više od 2.000 knjiga i časopisa, preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata. Arhivska građa iz Tesline zaostavštine upisana je 2003. godine u registar Uneska „Pamćenje sveta“.
Međunarodni aerodrom u Beogradu nazvan je „Nikola Tesla“. Njegovo ime nose Elektrotehnički institut u Beogradu, koji je osnovan 1936. godine, Elektrotehnička škola, biblioteka Univerziteta u Nišu, dve termoelektrane u Srbiji…
Spomenici Tesli su postavljeni ispred zgrade tehničkih fakulteta i na aerodromu u Beogradu.
Datum Teslinog rođenja, 10. jul, obeležava se u Srbiji kao Dan nauke.
Grad Filadelfija u američkoj državi Pensilvaniji proglasio je njegov rođendan za zvanični praznik.
