Knez Mihailo Obrenović bio je jedan od najznačajnijih novovekovnih srpskih vladara. Bio je na čelu Srbije u dva navrata i upamćen je kao jedan od najprosvećenijih vladara, čovek koji je isterao Turke iz naše zemlje i udario temelje moderne države. Tragično je okončao život u atentatu na Košutnjaku, a zabeleženo je i koje su mu bile poslednje reči.
Knez je neumorno radio na modernizaciji države, približavanju Evropi, a za vreme njegove vladavine Srbija je po prvi put u modernoj istoriji prestala da bude tek “turska kasaba” i postane država rame uz rame sa ostalim evropskim zemljama tog vremena.
Sve ovo, u kombinaciji sa apsolutističkom vladavinom, Knezu Mihailu je donelo mnogo neprijatelja – i u zemlji i u inostranstvu. Na kraju, oni su mu i došli glave.
Ubistvo pod velom tajni
Knez Mihailo ubijen je na Košutnjaku 29. maja (po starom kalendaru) 1868. godine. Zvanično, glavni organizatori i izvršioci zavere bili su braća Radovanovići, koji su se svetili zbog robije svoga brata Ljubomira Radovanovića.
Kosta Radovanović, glavni izvršilac ubistva je bio imućan i ugledan trgovac. Njegov brat Pavle Radovanović je bio s njim za vreme atentata, a treći od braće je bio Đorđe Radovanović. Neposredni pomagači u ubistvu su bili Lazar Marić, bivši predsednik beogradskog okružnog suda i Stanoje Rogić, bivši trgovac.
Zvanična verzija tragičnih događaja na Košutnjaku kaže ovako – bila je nedelja, nešto oko 5 časova popodne kada je knez Mihailo krenuo kočijama da se preveze do Košutnjaka.
Sa njim je išao njegov ađutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u kočijama su do kneza sedele Tomanija Obrenović, njegova strina, Anka Konstantinović, njegova sestra od strica i Katarina, Ankina ćerka. Od svih njih, naoružan je bio samo Svetozar i to samo jednom sabljom.
Poslednje reči kneza Mihaila
U parku na Košutnjaku pojavili su se Pavle i Kosta Radovanović u svečanim crnim odelima, cilindrima na glavama i uperenim pištoljima u pravcu kneževe kočije.
Prvi je pred kočiju izleteo Kosta. Njega je knez Mihailo Obrenović prepoznao zbog spora oko njegovog brata Ljubomira. Na suđenju je Kosta izjavio da nije želeo da ubije nikog drugog osim kneza. Prvi je zapucao Kosta, a pridružio mu se Pavle.
Knez Mihailo je ubijen sa tri hica, a takođe je stradala i Anka Konstantinović koja je svojim telom pokušala da zaštiti kneza, dok je Svetozar Garašanin ranjen pao sa konja i onesvestio se. Katarina je lakše ranjena.
Prema onome što je Kosta ispričao na suđenju, poslednje reči kneza Mihaila bile su: “Dakle, istina je!”
A posle…
Braća su počela da beže niz Košutnjak prema Topčideru. Tu ih je spazila i jedna vojna patrola i uhapsila ih.
Svi zaverenici su izvedeni na saslušanje istog dana. Presuda je bila – smrt. Streljani su u ponoć na Karaburmi, a pozadina ubistva nikada nije rasvetljena niti se o njoj raspravljalo.
Ubistvo kneza Mihaila je prvi pravi politički atentat u modernoj Srbiji. Kao nalogodavci pominjali su se Karađorđevići, ali i neke strane sile.
Tadašnja vlada nikada nije objavila dokumenta sa saslušanja niti je raspravljala o izrocima atentata. Javnosti koja je bila u dubokoj žalosti samo je rečeno da su strani plaćenici ubili kneza Mihaila i da su počinioci ubijeni.
U trenutku smrti knez Mihailo nije imao naslednika pa se direktna linija nasleđivanja od kneza Miloša prekinula. Presto je pripao potonjem kralju Milanu Obrenoviću.
