U Srbiji će naredne godine početi akcija vađenja potopljenih nemačkih ratnih brodova iz Drugog svetskog rata u Dunavu kod Prahova.
Akcija će početi zahvaljujući ugovoru koji je danas potpisan, a koji je vredan 1,5 miliona evra. Vađenjem potopljene flote biće unapređena bezbednost u plovidbi.
Ugovor je potpisala potpredsednica Vlade Srbije ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sa pedstavnicima Evropske investicione banke.
Inače, kako je najavljeno prošle godine, specijalizovani ronioci,trebalo bi da zarone u Dunav kod naselja Prahovo kraj Negotina, na mestu gde su Nemci 1944. potopili oko 200 brodova bežeći pred Crvenom armijom, kako bi snimili i utvrdili koliko neeksplodiranih ubojnih sredstava još tamo „leži“.
Ti brodovi ugrožavaju međunarodni plovni put u tom delu Dunava, zbog čega Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture planira da se do kraja 2023. izvuku iz vode 23 broda koja u najvećoj meri ugrožavaju saobraćaj.
Budžetom za 2020. godinu izdvojeno je 180 miliona dinara, koje je obezbedila Evropska investiciona banka, a taj novac će, kako je prošle godine najavio pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević, biti upotrebljen za finansiranje podvodnog snimanja i izrade tehničkog izveštaja o prisustvu neeksplodiranih ubojnih sredstava na brodovima.
Iako se procenjuje da u tom delu na dnu Dunava ima oko 200 nemačkih brodova, projekat predviđa izvlačenje samo 23 plovila koja najviše ugrožavaju protok brodova i čamaca.
Odluka o tome da li će brodovi, nakon što su više od 70 godina proveli na dnu Dunava, biti izloženi kao eksponat ili vraćeni Nemačkoj biće naknadno doneta.
Projekat izvlačenja potopljene nemačke flotile vrlo je značajan jer je u tom delu Dunava, nizvodno do luke „Prahovo“, plovni put sužen na 180 metara, a prisustvo ta 23 plovila sužava puta na svega 100 metara.
Zbog toga, nemački brodovi ugrožavaju plovni put na tom delu Dunava, naročito kada je vodostaj reke nizak.
Istorija beleži da su nacisti bežeći pred Crvenom armijom 1944. godine u operaciji „Dunavski vilenjak“, po naređenju generala Valtera fon Štetnera, potopili celu Crnomorsku flotilu sa oko 200 patrolnih čamaca, sanitetskih brodova i barži nemačke crnomorske flote duž Đerdapske klisure.
