Slepi miševi su životinje koje su teško primetne, ali nakon sumnje da su oni proširili virus kovid 19, njihov život i problemi su zainteresovali čoveka. Petina sisara su slepi miševi i te životinje je gotovo nemoguće istrebiti, ali jednom su uspeli u tome na Krimu.
O tome zašto ne treba kriviti slepe miševe za širenje korona virusa i zašto ih izučavaju, ispričao je za RIA „Novosti“ biolog i specijalista za slepe miševe Sergej Kruskop.
Koliko ima slepih miševa i koliko se oni razlikuju jedan od drugog?
– Slepi miševi su drugi najraznolikiji odred sisara. Petina svih sisara su slepi miševi. Trenutno je poznato oko 1.400 vrsta. Važno je zapamtiti da postoji objektivna stvarnost, ali postoji i deo koji nam je poznat. Broj vrsta se menja jer se metode koje nam omogućavaju da drugačije sagledamo strukturu raznolikosti menjaju.
Postoji verzija da je infekcija korona virusom nastala u laboratoriji. Možete li u prirodi izučavati ovu pojavu, bez zatvaranja slepih miševa u laboratoriju?
– Molekularno genetska istraživanja doprinose napredovanju nauke, jer se pojavljuju druge mogućnosti za proučavanje i prenošenje informacija. Mnogo je lakše razmenjivati podatke iz takvih studija. Nema potrebe za prosleđivanjem primerka slepog miša, već je dovoljno proslediti fajl. Kao zaštita od širenja infekcije ovo je takođe veoma efikasno. Naučnici imaju priliku da uporede takav obim materijala, koji bi bilo nemoguće uporediti kada bi jedna osoba pokušala da pregleda toliko primeraka slepih miševa u zbirci.
U principu, slepi miševi su uglavnom tropska grupa. Nema mnogo vrsta koje prodiru u umerenu zonu, ali to ne znači da ih ima baš malo. Slepih miševa ima u tropskim šumama i izvan šuma na severu, dok na jug oni uglavnom ne idu. U pustinji mogu da žive, ali u tundri ne mogu uopšte.
Mogu li leteći miševi promeniti svoje stanište usled klimatskih promena?
– Teško je reći jer ima malo podataka. U principu, areal svih životinja, posebno onih koje su barem donekle zavisne od godišnjih temperatura, varira u zavisnosti od kretanja klime. Sada ide talas zagrevanja i postoje znakovi da se relativno termofilne vrste naseljavaju dalje na sever. To je ono što još uvek posmatramo.
Da li slepi miševi mogu biti kućni ljubimci?
– Kao kućni ljubimci su dobre one životinje koje se mogu držati u ograničenom prostoru, koje su svaštojedi ili biljojedi i poželjno je da budu druželjubivi. U principu, možete odabrati slepe miševe koji bi ispunjavali druga dva kriterijuma, ali ne i prvi. Životinje koje moraju leteti, moraju leteti, a za to vam je potrebno mesto. Moguće je stvoriti uslove za normalan, ispunjen život slepih miševa u „zatočeništvu“, to jest, u zoološkom vrtu. Međutim, za mali stan slepi miš je previše pokretno stvorenje. A ako mu se ne da prostor za kretanje, vrlo brzo može uginuti.
Da li takva rasprostranjenost slepih miševa znači da su to najzaraznije životinje na svetu?
– Ne. Zaraznost kunića, mačaka, pasa, ježeva i morskih svinja nije ništa manja. Sve životinje su nosioci infekcija. Ali ne zaboravimo da je ipak čovek najveći prenosilac zaraze. Slepi miševi su takođe nosioci infekcije koja može zaraziti čoveka. Do sada su razne bolesti izazvane infekcijom slepih miševa bile vezane za Južnu Ameriku. A dobro poznato je da slepi miševi mogu biti prenosioci besnila i srodnih virusa.
Da li su infekcije od slepih miševa bile česte?
– Većinom je kontrolisan prenos besnila. Suština je da slepi miš koji je zaražen besnilom može da ugrize, jer kao svaka besna životinja, ne odgovara za sebe. Bilo je takvih slučajeva. Na teritoriji SSSR-a su zabeležena dva. U Evroaziji je bilo osam slučajeva. Znači, verovatnoća nije velika, ali ne treba je otpisati. Uvek upozoravam studente da ako vide slepog miša koji se ponaša neadekvatno, ne treba ga hvatati golim rukama. Ako je slepi miš uleteo u vašu sobu, uzmite peškir i njime ga izbacite napolje. Ako vas je ugrizao slepi miš, obratite se lekaru. To je normalna praksa.
Odnosno, miševi ne treba da očekuju ništa dobro od ljudi?
– Ako na problem posmatrate široko, onda jedan broj slepih miševa, poput određenog broja glodara, ima koristi od toga da bude pored neke osobe. Većina slepih miševa u Rusiji ima nisku brojnost u ogromnim šumama, jer u monotonoj i ogromnoj šumi bez polja nemaju šta da rade. To jest, oni naravno žive tamo, ali gustina naseljenosti je mnogo manja. Kao i mnoge druge životinje, svi slepi miševi su vezani za pogranične zajednice: uz obale reka, uz ivice šuma, uz ivice polja i tamo gde jedan pejzaž zamenjuje drugi. Neke vrste slepih miševa imaju koristi i dan-danas, ali ih je manje. Reč je o onima koji koriste zgrade ljudi kao skloništa. Slepi miševi koji u prirodi žive u pukotinama, na liticama, u stenovitim mestima, ne mogu da prežive u mestu koje nema stenovit oblik. Stoga, ako se na određenom prostoru pojave kamene zgrade koje nisu baš najbolje izgrađene, sa pukotinama, šupljinama i prazninama, slepi miševi to shvataju kao zaklon i mogu se proširiti na tim mestima, a sve zahvaljujući ljudskoj delatnosti.
Ako se na kraju ispostavi da su slepi miševi izazvali korona virus, postoji li mogućnost da budu istrebljeni?
– Kao prvo, slepi miševi nam ipak nisu toliko često pred očima. Kao drugo, povezanost trenutne infekcije sa slepim miševima je gotovo zagarantovani fejk i sigurno oni nisu proširili infekciju. Jasno je da se virus prenosi sa čoveka na čoveka bez posrednika. Pretnja od slepih miševa se pojavljuje kada oni formiraju velike grupe. Srećom ili nažalost, praktično nema takvih grupa slepih miševa izvan planinskih regiona. Najveće grupe miševa mogu biti sastavljene od nekoliko desetina, možda stotinu i po, ali to je već retkost. Nikada u životu nisam video stotinu kolonija slepih miševa svojim očima. Kod nas slepi miševi žive u malim grupama i raspoređeni su po velikim teritorijama. Ciljano istrebiti slepe miševe kod nas, čak i ako ovaj zadatak postane tehnički, problematično je.
Da li su nekada uništavali slepe miševe?
– U istoriji Rusije jednom su pokušali da istrebe slepe miševe. Ne postoji tačna dokumentacija o ovom događaju, ali postoji opšte mišljenje zasnovano na manje ili više činjenica. Na Krimu je istrebljen dugokrili prstenjak (vrsta slepog miša). Oni žive u velikim kolonijama, a zimi, da bi preživeli hladno vreme, koriste pećine. Ne odgovara im svaka pećina, pa se čitava populacija okupila u 1-2 pećine. U to vreme je u SSSR-u postojala organizacija koja je izdavala udžbenike. U te svrhe su im, između ostalog, bili potrebni skeleti slepih miševa. Postoji mišljenje da su slepi miševi uništeni u kolonijama upravo zimi. U pećini u kojoj su zimovali, uginulo je oko 70 hiljada, prema nekim procenama. Od tada na Krimu nema te vrste slepih miševa.
Zašto je potrebno proučavati slepe miševe, ako ne radi virusa koji oni nose?
— Ovo je fundamentalna nauka koja radi za neku budućnost. Ne znamo kada će ovo znanje zatrebati i odigrati određenu ulogu. Ako verujemo da je biološka raznolikost u svim svojim manifestacijama prirodni resurs kome nema kraja, moramo znati kako taj biodiverzitet funkcioniše. Moramo znati kako su građene prirodne zajednice, od kojih komponenti je formirana struktura, kako je došlo do formiranja veza i gde su granice. Slepi miševi u tom pogledu nisu ništa gori niti bolji od pipa, vilinskih konjica, ameba, člankovitih crva i tako dalje.
Šta sada rade naučnici koji proučavaju slepe miševe?
– Trenutno izučavamo kako slepi miševi reaguju na uličnu rasvetu. Izgleda da neki reaguju na jedan način, neki na drugi, neki reaguju loše, neki dobro, a neki uopšte ne reaguju. Izučavamo još i to kako oni grade svoju hijerarhiju, jer i tu ima mnogo različitih pojava. Ja sam faunista i sistematičar i volim ono što možete pokupiti i pogledati ispod mikroskopa. Takođe proučavamo i migraciju slepih miševa, na mestu gde oni prelaze preko Alpa. Uostalom, miševi lete do visine od 3.000 metara, a to niko od njih nije očekivao. I još mnogo detalja, osim virusa, naučnici proučavaju.
