"Znam za jedan grad pored je Beograd" – zemunska je verzija jedne poznate pesme. Naravno, reč je o vicu, ali činjenica je da su Zemunci ponosni svojom posebnošću.
Ako bar osam od sledećih deset stvari ne ispunjavate ili niste uradili, onda, znači, brate…
1. Ćale, tebra, keva si!
– Ulični jezik u kući razumeju svi i niko se neće začuditi ni uvrediti kada dete kaže "Tata, tebra, đido mova" ili "Baba, brate…". I da li zaista postoji još neka mama koja se ljuti što je "keva"? Svaki Zemunac će, čak i bez nekog povoda sa zadovoljstvom izustiti "Munze konza". Čisto da se zna!
2. Znaju gde je "Muhar", ali ne ko je Muhar
– Trg Branka Radičevića jedan je od najstarijih u Zemunu, smešten u kraju koji se nezvanično zove Muhar. Svi Zemunci znaju gde je Muhar, ali retko ko će znati da vam pokaže kuću zemunskog trgovca Ivana Muhara.
3. Infekcija lokal-patriotizmom
– Svaki pravi Zemunac neizlečivo je inficiran lokal-patriotizmom. Ako nekoga iz Beograda pitate odakle je, uvek će odgovoriti iz Beograda, retko prvo da je sa Vračara, Zvezdare ili Palilule. Zemunac uvek odgovara – iz Zemuna.
4. Mišići na Lidu
– Čuvena zemunska plaža je raj za kupače, pa Zemuncima ne pada na pamet da prelaze reku. Nema tog Zemunca koji bi domaći teren na Lidu zamenio za, recimo, Adu. Kao i što nema onog koji se nije osunčao na Lidu.
5. Eskivaže
– Kada su u društvu, Zemunci mlataraju rukama tako da ne možete da im priđete bliže od pola metra. Vatreni su govornici i rado će svoje kazivanje obogatiti i neverbalnim izrazima.
6. Samokritika
Zemunci su vedri i prijatni u društvu (sve dok im ne stanete na žulj), a pitanje je da li bi i jedan vic o Zemuncima opstao da ih i sami ne prepričavaju. Ne smetaju im stereotipi o prostačkom ponašanju, demonstraciji snage i jezičkim poštapalicama uz šatrovački izgovor.
7. Zaplovili su Dunavom
Zemunci su upućeni na Dunav. Bilo da krenu u šetnju, na večeru ili na posao. Ako se Dunav i ne vidi, oseća se njegovo prisustvo.
– Ako nisi plovio čamcem, nisi pravi Zemunac. To važi makar za nas malo starije. Eh, kad sam bio u srednjoj školi bežali smo sa časova da bismo plovili Dunavom. Bili smo znatiželjni, ulazili smo čak i u zemunske lagume – priča jedan zemunski taksista.
8. Pazarili u Bioskopu
Zemun nema ni jedan bioskop u kojem možete pogledati film… ali ima bioskop koji je pretvoren u bazar. Nema majke koja nije vodila svoje dete da ga obuče od glave do pete, a da njemu u glavi nisu ostale urezane slike neobične hale sa bioskopskim platnom, stepenicama za galeriju i uskim hodnicima pre ulaska u salu. I još nešto: Zašto ovde nema filmova?.
9. Palačinka
"Sinoć sam pojeo dve palačinke u Pinokiju. Bio sam mnogo gladan", požalio se jedan mladić devojci u autobusu za Batajnicu. "Kako možeš? Ja nikad ne pojedem celu", uzvratila je ona. Večera u čuvenoj palačinkarnici slađa je od one kod kuće, ma koliko se zemunske mame i supruge trudile.
10. Nesrećno "B"
Zemunci biraju devojke samo sa njihove strane Save. Zemun ili Novi Beograd. Da sve bude pod kontrolom. Pravi maler je nesrećno "B" – devojka iz Borče, Begaljice, Batajnice… ili Boleča, za koji postoji i jedan vic, koji baš i nije za novine.
