Vođa jednog pokreta iz SAD poručuje da bi svi trebalo da živimo dugo, a onda da izumremo kao vrsta. Bio bi to spas za planetu Zemlju.
U jeku globalnog zagrevanja, američka svemirska agencija NASA sprovela je istraživanje koje pokazuje da je ljudski faktor najverovatnije odgovoran za klimatske promene koje proživljavamo trenutno i koje će nastaviti da se pogoršavaju. Kako otkriva NASA, nivo ugljen-dioksida povećao se za 45 odsto za poslednjih 250 godina.
S obzirom na očigledno zagađenje životne sredine, jedan pokret smatra da se rešenje krije u izumiranju ljudske vrste. Les Najt je učitelj iz SAD i osnivač „Dobrovoljnog pokreta za izumiranje ljudi“.
Pripadnici ovog pokreta sebe ne opisuju kao mizantrope sa morbidnim pogledom na svet, već kao pojedince zabrinute za budućnost svih bića, uključujući i čoveka, kao i same planete Zemlje. Njihov je moto „Živi dugo, pa izumri“.
Tiho i sporadično izumiranje
Najt je pokret osnovao sedamdesetih godina prošlog veka. U njegovom nazivu dodao je pridev „dobrovoljni“, jer su ljudi u početku pogrešno mislili da zagovara masovno samoubistvo. Zapravo, poruka koju Najt pokušava da pošalje čovečanstvu jeste da ne bi trebalo da se razmnožavamo. Da je čvrsti pobornik svojih ideala, govori i činjenica da se kao 25-godišnjak podvrgao vazektomiji, odnosno vezivanju semovoda, piše Unilad, a prenosi Sputnjik. Zbog toga nikada nije imao decu i tvrdi da se nikada nije pokajao.
On objašnjava da je u toku šesto masovno istrebljenje vrsta naše planete, a da smo mi uzrok. Iako više ne možemo da sprečimo biološku katastrofu koju smo izazvali, on veruje da ćemo dati priliku planeti da se oporavi tim pre ako izumremo kao vrsta.
Za 80 godina broj ljudi mogao bi da se udvostruči
Najt je još pre 50 godina uvideo kakvo razaranje čovečanstvo prouzrokuje prirodi. Poriv za osnivanjem svog pokreta vidi u brizi za budućnost najmlađih naraštaja.
„Kada čujem da se rodila beba ili vidim novorođenče, istinski se zabrinem za njegovu budućnost. Jednostavno ne vidim kako će ekosistem naše planete biti pogodan za život, uzevši u obzir kako se odnosimo prema prirodi“, priznaje Najt.
On, zapravo, smatra da bi ljudi nerazmnožavanjem pomogli i sebi, a ne samo prirodi.
– Temperature rastu, kao i nivo mora, što sada možda ne zvuči strašno, ali biće strašno kada počnu da odumiru usevi – objašnjava on.
Prema predviđanjima Ujedinjenih nacija, ako prosečna porodica bude imala više od polovine trenutnog potomstva, do 2100. godine će na planeti živeti oko 16,5 milijardi ljudi.
Štaviše, u mnogim društvima danas se podstiče natalitet politikom panike od pred belom kugom ili iz drugih razloga koji su najčešće u vezi sa religijom i tradicijom.
