Klimatske promene utiču na biodiverzitet, a posledice se već mogu uočiti širom sveta. Međutim, u budućnosti bi situacija mogla da bude još dramatičnija ukoliko prosečna globalna temperatura nastavi da raste.
Mnoge životinjske vrste bi mogle da izumru, pa je važno pratiti ih i utvrditi koji su faktori rizika, kakve promene očekuju njihovu životnu sredinu i da li će moći da im se prilagode ili im u tome moramo pomoći.
Kako će klimatske promene uticati na životinjske vrste zavisi od mnogo faktora, ali neki ključni problemi se ponavljaju. Neke životinje bi nesumnjivo mogle da izgube svoja staništa, a osim toga u mnogim delovima sveta mogle bi da se dese velike promene u temperaturi, dostupnosti i kvalitetu vode, što znatno utiče na to da li će vrsta preživeti. Osim toga, određene populacije ili individue mogle bi neposredno da izgube život usled ekstremnih vremenskih događaja, a to bi moglo sve češće da se događa. Čak i ako uspemo da porast temperature zadržimo na 1,5 ili 2 stepena Celzijusova, neke vrste neće preživeti.
I pored ovakvih izazova s kojima se životinje suočavaju, u novembru ove godine u časopisu New Scientist objavljen je tekst u kom se tvrdi da na primer u Sjedinjenim Američkim Državama planovi za zaštitu vrsta od nestanka ignorišu kilmatske promene. Verovatno ovo nije usamljeni slučaj. U tekstu se navode podaci organizacije Branioci života u divljini (Defenders of Wildlife) koji pokazuju da u planovima za konzervaciju 459 ugroženih vrsta nisu uzete u obzir klimatske promene i njihove moguće posledice koje verovatno ne bi osetila samo jedna od ovih vrsta.
S druge strane, mnoge organizacije istražuju kako bi mogao da izgleda život vrsta u očekivanim uslovima i šta bi moglo da se preduzme da do izumiranja ne dođe. Jedno takvo istraživanje objavila je Svetska organizacija za prirodu (WWF) i u njemu navodi više desetina životinjskih vrsta koje su u opasnosti zbog klimatskih promena ističući glavne pretnje i neophodne mere koje treba preduzeti kako bi se sprečio tragični scenario. Među ugroženima su sledeće tri vrste.
Afrički slon
Afrički slonovi su na Crvenoj listi označeni kao ranjiva vrsta od 2004. godine, a veliki izazov za njihov opstanak predstavlja gubitak i fragmentacija staništa. Osim toga, dobro je poznato da su zbog slonovače često na meti lovaca i da se delovima njihovih tela ilegalno trguje. Međutim, klimatske promene bi mogle da situaciju učine još težom.
Ove životinje su osetiljive na porast temperature, a i njihova otpornost na brojne bolesti je slaba. Osim što će temperatura nesumnjivo rasti, mogao bi da se poveća i broj bolesti kojima su ove životinje izložene, kao i njihova učestalost. Kako je generacijsko vreme u ovoj vrsti prilično dugo i nema previše genskih varijacija, prilagođavanje im neće biti lako.
Ipak, najveći problem povezan s klimatskim promenama predstavlja potreba afričkih slonova za ogromnim količinama sveže vode. U budućnosti se predviđa da će mnogi regioni Afrike imati teškoće da obezbede snabdevanje svežom vodom, a baš u decembru 2019. godine nakon jedne od najgorih suša u poslednjih stotinu godina poznati Viktorijini vodopadi u čijoj blizini se nastanjuje više krda slonova su presušili. Ukoliko ne budu mogli da se njom snabdeju, to bi se odrazilo na njihove svakodnevne aktivnosti, pa i na reprodukciju i migraciju.
Nadu da bi ovim životinjama ipak moglo da se pomogne uliva činjenica da slonovi već žive u različitim staništima i hrane se raznovrsnim namirnicama.
Polarni medved
Jedan od glavnih simbola klimatskih promena među životinjama svakako je polarni medved. Danas je globalno zagrevanje najizraženije na Arktiku, koji je njegov dom, a u budućnosti će po svemu sudeći biti još ekstremnije. Mada u ovoj vrsti postoji velika genska raznovrsnost i mogućnost širenja populacije, teško je zamisliti njihov život bez morskog leda, kog će biti sve manje.
Morski led im omogućava da love, putuju i razmnožavaju se, ali osim toga, gubitak leda bi znatno uticao i na životinje kojima se polarni medvedi hrane. I kod belih medveda, kao i kod drugih ugroženih vrsta, stopa razmnožavanja je niska, a generacijsko vreme dugo, što znači da je potrebno da prođe dosta vremena dok sazreju i počnu da dobijaju svoje mladunce.
Kako bi se polarni medvedi zaštitili od nestajanja, neophodno je identifikovati poslednja „ledena područja“, odnosno delove Arktika za koje se predviđa da će se na njima najduže zadržati morski led i pratiti populacije i njihove rekacije na promene u količini leda. Ukoliko se ispostavi da će beli medvedi u budućnosti sve više vremena provoditi na kopnu, potrebno je osigurati da se ne nađu na meti ljudi.
Džinovska panda
Među životinjama koje bi usled klimatskih promena mogle nestati nalazi se i ona koja je na logou Svetske organizacije za prirodu, džinovska panda. Naime, bambus, koji čini oko 90 odsto pandine ishrane, i sam je u velikoj meri ugrožen zbog klimatskih promena, tako da bi ova vrsta u budućnosti mogla gotovo u potpunosti da ostane bez hrane. Pogodni uslovi za rast bambusa pomeraju se ka višim nadmorskim visinama, ali problem predstavlja to što bambus ima sporu stopu kolonizacije i zbog toga verovatno neće moći da se prebaci na druga područja dovoljno brzo. Tako da iako pande mogu da migriraju u odgovarajuća područja, njihov glavni izvor hrane to ne bi mogao, piše portal Klima 101.
Dodatni izazov za džinovske pande predstavlja poljoprivreda, krčenje njihovih prirodnih staništa i razvoj infrastrukture. Trenutno pande žive na nadmorskim visinama većim od onih na kojima čovek može da se bavi poljoprivredom, ali klimatske promene će promeniti uslove i njihova sadašnja staništa će postati pogodna za uzgoj useva i ispašu stoke. Kako bi pande opstale, neophodno je da se njihova staništa održavaju i obnavljaju, ali i da se seje bambus čiji je genotip prilagođen toplijoj klimi.
