Hipoteza je seldeća – Data vam je prilika da se nekako zaustavite pred crnom rupom u svemiru i saznate kuda to može da vas odvede. Hoćete li skoćiti? A ako ste uspeli da skupite hrabrost, šta bi se tačno desilo kada biste ušli u onu džinovsku prazninu u svemiru gde čak ni svetlost ne može da pobegne?
Profesor Ričard Masei sa Univerziteta Durham napominje da koliko god znamo o kosmosu, nemamo baš sve podatke kada su u pitanju crne rupe. Pa gde biste otišli ako biste pali u crnu rupu?
Ko zna? Padanje kroz horizont događaja doslovno prelazi preko vela – jednom kada neko prođe pored njega, niko nikada ne može poslati poruku nazad. Ogromna gravitacija bi ih bila rastrgana na komade, pa sumnjam da bi bilo ko prošao bilo gde. – rekao je Masei
Razdvojen na komade? To nije baš ono što neko želi da čuje. Ali to se uklapa u činjenice koje imamo u vezi misterije crnih rupa.
Povratak Ajnštajnu
Većina fizičara se slaže da je generalna teorija relativnosti Alberta Ajnštajna predviđala crne rupe jer se prostor i vreme povezuju sa gravitacijom.
Poznato je da crne rupe nastaju usled smrti ogromne zvezde koja ostavlja iza sebe malo, gusto jezgro. Pod pretpostavkom da ovo jezgro ima više od otprilike trostruke mase sunca, gravitacija bi se svladala do te mere da bi sama pala u jednu tačku, ili singularnost, za koju se razume da je beskonačno gusto jezgra crne rupe. Prema Live Science-u to ima direktne posledice za smrt zvezda
Pa šta znači nulta gravitacija kao što je pronađena u crnoj rupi za ljudsko telo? Ništa dobro, to je sigurno.
– Plimne sile bi vaše telo smanjile u nizove atoma (ili„ spaghetifikacija “, kao što je takođe poznato) i predmet bi se na kraju slomio u jedinstvenost. Ideja da biste mogli iskočiti negde – možda na drugoj strani – deluje krajnje fantastično. – rekao je Masei
Ako napustimo nade da ćemo koristiti crnu rupu u bilo koje produktivne svrhe i fokusirajmo se na grejanje. Da li bi to uspelo?
Neki u naučnoj zajednici su sugerisali da bi crne rupe zapravo mogle biti zagrejane u drugim galaksijama, a sam Ajnštajn je istražio mogućnost.
Ajnštajn se udružio s Nejtanom Rozenom na teoretskim mostovima koji spajaju dve različite tačke u prostor-vremenu 1935. godine. Ali to je svežinu postalo 1980-ih kada je fizičar Kip Thorne – jedan od vodećih svetskih stručnjaka za astrofizičke implikacije Ajnštajn opšte teorije relativnosti – pokrenuo je diskusiju o tome da li objekti mogu fizički da prolaze kroz njih.
Problem je u tome što nije čak ni sigurno da postoji takva stvar kao što su zagrejane crne rupe, tvrdi američki teorijski fizičar i nobelovac Kip Torne i dodaje da mi ne vidimo predmete u našem univerzumu koji bi mogli postati crvotočne rupe sa starenjem.
Možda crne rupe dovode do belih rupa. To je teorija koja je nastala tokom 1960-ih kada ju je prvi put spomenuo ruski kosmolog Igor Novikov.
Novikov je predložio da se crna rupa poveže sa belom rupom koja je postojala u prošlosti. Za razliku od crne rupe, bela rupa će pustiti svetlost i materiju da izađu, ali svetlost i materija neće moći da uđu.
Ali postoje i problemi sa ovom idejom. Znamo da crne rupe umiru, ali nismo sigurni da li postaju bele rupe ili su bele rupe samo suprotne crne.
Nigde brzo
Sve ove nagađanja vraćaju nas tamo gde smo započeli: Crne rupe ne vode nikuda, pa čak i da vode, nikad ne biste preživeli da vidite drugu stranu.
Fizičari Ahmed Almheiri, Donald Marolf, Joseph Polchinski i James Sulli proširili su se na posao koji je uradio Stephen Havking i smislili su upečatljivu ideju. Radili su na teoriji koja je postala poznata kao AMPS firevall, ili hipoteza o firevall-u sa crnom rupom. Prema njihovim proračunima, kvantna mehanika bi na izvestan način mogla pretvoriti horizont događaja u džinovski zid vatre i sve što dođe u kontakt izgorelo bi u trenu. U tom smislu, crne rupe ne vode nikuda, jer ništa ne može da uđe unutra.
Ali ta teorija direktno krši opštu teoriju relativnosti.
Zaista nema odgovora na pitanje gde idete ako padnete u crnu rupu, a crne rupe u svemiru su odbile da daju odgovor, pa ćemo jednostavno morati da nastavimo sa gledanjem, istraživanjem i teoretiziranjem
