Neuspeli Ivanjdanski atentat na kralja Milana Obrenovića dvor je iskoristio da se obračuna sa Narodnom radikalnom strankom i njenim vođom Nikolom Pašićem.
Pristalice su mu zapamtile dobro tu 1899. godinu. Iako mu krivica nije dokazana, Pašić se javno pokajao i ostavio uhapšene prijatelje iz stranke na milost i nemilost razjarenim vladarima Milanu i njegovom sinu Aleksandru. Tada je postao nadahnuće Radoju Domanoviću da napiše satiru „Vođa“, o „mudracu“ koga sledi sav narod, a tek kada završi u provaliji, shvati da je vođa slep. Satira je uzburkala javnost, a najviše redakciju radikalskog lista „Samouprava“, jer je Domanović bio i njihov saradnik. Pisac je i dalje dolazio u „Samoupravu“, ali je gledao da se ne sretne sa prvacima stranke, a naročito sa Nikolom Pašićem.
Jednoga dana utrča u redakciju jedan novinar i viknu Domanoviću: „Rade, sklanjaj se, eno ga ide Vođa!“ Zaždi Domanović niz stepenice, i, taman da umakne, kad se na vratima pojavi Pašić. Da se ne bi zaglavili u dovratku, pisac se sklonio u stranu, stalno motreći na Pašićev štap. Međutim, lukavi političar mu se srdačno nasmeja i pruži mu ruku. „A ti li si, Domanoviću?! Šta sad radiš?“. „Eto, pišem koješta!“ promrmlja Domanović, sav zbunjen i crven u licu. „E, ovaj, nemoj da pišeš koješta!“ tapšao ga je Pašić po ramenu. „Nemoj, ovaj, koješta! Nego piši dobre stvari. Meni se, ovaj, mile tvoje stvari, i volem da ih čitam. Ti, ovaj, imaš dobro pero. Hajde, ovaj, zbogom, i piši, Domanoviću, piši!“
Kada su na srpski presto došli Karađorđevići, a vođa radikala se udobno smestio na vlasti, on se i kao predsednik vlade svađao sa novim kraljem, Petrom. Te sukobe je, kao i obično, potpomagala i raspirivala štampa. Na jednoj strani se našao kraljev sekretar Živojin Baluguić koji je pisao u „Štampi“ i „Dnevnom listu“ protiv Pašića, dok je „Samouprava“, naravno, branila svoga.
Pašić je Baluguića tužio sudu, a ovaj je morao od apsa da se spasava begom iz zemlje. Ipak, i odatle je uspevao da zabiberi čorbu starom neprijatelju. U Zagrebu je tih, prvih godina prošlog veka, izlazio srpski šaljivi list „Vrač pogađač“, štampan ćirilicom. Kada je u jesen 1905. izbio sukob između kralja Petra i Pašića, ovaj list je bio na strani suverena, pa je pisao o novom padu Pašićeve vlade: „Promene vlade narod smatra meteorološkom pojavom. Zato sve padove vlade, pa i ovaj poslednji Pašićevog kabineta, prati izrekom: Padaju ćuskije!“. Inače, vesti o Pašiću u Vraču pogađaču bile su potpisane sa „XYZ“ iza čega se krio sam Baluguić.
Urednik „Samouprave“ je 1906. bio komediograf i novinar Branislav Nušić. Jednoga dana Nikola Pašić pošalje Nušiću članak protiv Austrije i naredi da se odmah štampa. Članak se završavao ovako: „i iz svega toga se jasno vidi da je Austrija stalni krvolok Srbije“. Kako se list smatrao režimskim, jer su radikali imali predsednika vlade, austrijski poslanik je odmah uputio protestnu notu, tražeći objašnjenje za upotrebu reči „krvolok“.
Umesto da odgovori na notu, Pašić je pozvao urednika „Samouprave“ i naredio mu da donese ispravku u prvom narednom broju i da kaže da je to bila štamparska greška. „A koja greška, gospodine predsedniče?“. „Pa to, ovaj, ti sam pronađi, zašto si urednik i zašto si Nušić? Neka greška mora da bidne!“. Nušić je probdeo celu noć, prevrćući po glavi kako da se izvuče. Sutradan je izašla ovakva ispravka: „U pretprošlom broju omakla nam se u uvodnom članku jedna štamparska pogreška, koja je pokvarila ceo smisao. Poslednja rečenica treba da glasi: „I iz svega toga jasno se vidi da je Austrija stalni krvotok Srbije.“ Ambasadi je samo poslat jedan primerak „Samouprave“.
„Ima izlaz, ali neće da izađemo“
U decembru 2005. „Vrač“ je pisao o promenama u Srbiji koje to – nisu: „U Srbiji je Nikola Pašić opet sastavio novi-stari kabinet. Sve je po Baji, to jest po starom. Samo se srpska štampa plaši da iz tog Pašićevog kabineta ne izađe opet za nju kakav vezir – to jest, onaj koji će joj vezati ruke“. Reč je, zapravo, bila o ministarskoj krizi, a kralj je Pašiću poverio sastav novog kabineta.
Posle oštre rasprave sa političkim prvacima, Pašić je otišao da kralju Petru podnese izveštaj. „Kakva je situacija, gospodine Pašiću“, upita ga kralj. „Ovaj, Veličanstvo, situacija je poteška i vlada ne može da bidne, ovaj, nego moramo ići u izbore na narod“, odgovori Pašić. „Ama, zar opet izbori, zar nema drugog izlaza“, pitao je kralj koji nije voleo česte izbore. Baja mu je odgovorio: „Ovaj, Veličanstvo, jeste, znaš, ima izlaz, ali neće da izađemo…“
