Još od kada je Beograd početkom 15. veka od ugarske počeo da se razvija u evropsku metropolu, među prvima su se doselili trgovci iz Dubrovnika, koji su u to doba već razgranali poslove u celoj Srbiji.
U ekonomskim povlasticama koje je davao despot Stefan Lazarević, Dubrovčani su prepoznali priliku da steknu ogromno bogatstvo, od kojih je veliku korist imala i moćna Dubrovačka republika.
Kolonija je u početku bila mala, ali se naglo širila kako su trgovci zarađivali, kupovali kuće i dovodili porodice. Njihova deca su nastavljala porodični posao.
Kuće Dubrovčana su važile za najveće i najlepše, i oni su u njima stanovali, trgovali i skladištili robu. Pročeljem su kuće gledale na čaršiju, poslovni deo grada, a pozadi su imale voćnjake, vinograde, povrtnjake. Takav način života su Dubrovčani zadržali i pod Turcima, pošto su od sultana isposlovali privilegije kojima su štitili sebe i imovinu. Izaći iz kolonije je u ta vremena bilo izuzetno opasno.
Glavni putevi trgovine oružjem za srednjovekovni Beograd su išle takođe preko Dubrovnika. Odatle se oružje isprva samo preprodavalo, a kasnije su Dubrovčani počeli sami da ga proizvode. Sa Zapada su donosili oružje i za trgovinu i za ličnu zaštitu, pa su mnogi dubrovački trgovci dobijali dozvolu za uvoz i izvoz topova, pušaka, mačeva i zaštitne opreme. Pod turskom vlašću oni su zadržali važnu povlasticu, da teritorijom Osmanlijske carevine mogu da putuju naoružani. Zato se u zaostavštinama svih dubrovačkih trgovaca u Beogradu nalazio bar jedan mač, sablja ili jatagan. Pošto su trgovci sami išli po robu u Dubrovnik i sami je rasprodavali u Turskoj, dosta vremena su provodili na putu, gde su morali da se probijaju kroz zavejane planine i hajdučke zasede.
Ćirilične knjige
Život u koloniji je bio uređen prema zakonima Dubrovačke republike, a stanovnici su morali da budu pismeni i vešti u matematici, geografiji i stranim jezicima. Obrazovanje su sticali u kućama, a pomogli su otvaranje katoličke gimnazije u Beogradu, u kojoj je 1613. godine bilo 32 đaka. Dubrovčani su u Beogradu otvorili prvu štampariju u kojoj su se štampale ćirilične knjige. Tada je, 1562. objavljeno i čuveno Beogradsko četvorojevanđelje, prva štampana knjiga u Beogradu, zaslugom trgovca Trojana Gundulića, inače vanbračnog sina dubrovačkog vlastelina iz slavne porodice Gundulića.
