Ni najmudriji vladalac ne upravlja sam

„Kad bi se u Srbiji praviteljstvo postavilo, onda bi Srbija dobila pristojno i nužno poverenje i kod država i kod privatni ljudi, jer bi praviteljstvo najpre dobro razmislilo šta će obreći ili učiniti… Najmudriji vladalac, koji je makar sve vreme u svoje mladosti proveo učeći se vladati, opet ne može, kao što treba, sam državom upravljati, jedno zato što je za jednog čoveka teško i jednoga malog sela svim poslovima upravljati, a kamoli čitavom zemljom i narodom, drugo, što ‘četiri oka bolje vide nego dva’, a treće, što je i najmudriji i najučeniji vladalac opet čovek, podložan svim strastima i slabostima ljudskim, pa bio mogao u ljutini kome krivo učiniti, ili na opštu i na svoju štetu, a na osobitu svoju sramotu dati kome onaku službu koja nije za njega. Na primer, mogao bi postaviti kurjaka da čuva ovce, ili magarca da sudi vrani i slavuju, koji od nji dvoga lepše peva.“

(Vuk Stefanović Karadžić u pismu knezu Milošu Obrenoviću 1832)