U seoske igre duha ubrajale su se sve one zanimacije kojima bi se usput vežbalo pamćenje, pažnja i logično razmišljanje, a jedna od najčešćih u nekadašnjoj Srbiji bila je igra „Ko je šta“. Moglo je da učestvuje i samo dvoje, bez razlike u polu i uzrastu, ali je bilo zanimljivije sa više igrača.
Svi posedaju ukrug i brojalicom utvrde ko će biti vođa. Taj sedne nasred kruga, i postavlja prvo pitanje: „Ko je radnik, a ko bednik“. Na to prvi u krugu, a u ovoj igri se znalo ko je početak, a ko kraj, odgovara: „Prvo ja, drugo ti“. Potom vođa postavlja sledećem pitanje: „Ko je pas, a ko vlas(t)?“, a pitani mora što brže da odgovori „Prvo ti, drugo ja“. Vođa dalje pita „Ko je tvorac, a ko jarac?“, “ Ko je svinja, a ko dinja, ko lopata, a ko tata, ko kudelja, a ko prelja, ko učitelj, ko mučitelj, ko je pop, a ko snop, ko je car, ko brašnjar“, i tako redom, čega god može da se seti, a pošto se reči iz pitanja uvek rimuju, mogao je da im obrće redosled prema volji. Onaj ko odgovori tačno, te primi za sebe dobar naziv, a rđav ustupi pitaču, ostaje u igri, ali ako pogreši i primi za sebe da je nešto loše, ispada iz kruga, i tako igra teče sve dok jedan ne pobedi.
Igru salate umela su u dugim zimskim večerima da zaigraju i deca i odrasli ukućani i njihovi gosti, i to, ako bi se našlo najmanje troje igrača, a moglo je da ih bude najviše deset. Svi igrači posedaju u krug, kao što to obično biva kod igara duha, a jedan sedne u sredinu kruga i izgovara redom reči slične reči salata: „Salatin, salatinka, salatkica, salatica, salamura, salo, saločište, salicin“.
Ali, čim brzo i jasno kaže „salata“, svi ostali moraju da pruže desnu ruku uvis. Ko to ne učini na vreme, ili ako ruku podigne poslednji, ispada iz kruga, a ostali igrači još bolje paze da se ne prevare. Da bi igra bila teža, poneki put bi pao dogovor da je pogreška i ako bi neko podigao ruku pre no što bi se cela reč izgovorila, a nije salata. U tom slučaju bi vođa igre polako izgovarao reči slične reči „salata“, a poslednje slogove sa prekidom, kao: „sala-ma, sala-tin, sa-la-mura“.
