U Beogradu je 22. aprila 2026. godine u Biblioteci grada Beograda otvorena izložba „Jasenovac – trajna opomena“, koja traje do 12. maja. Ova postavka Muzeja žrtava genocida, u saradnji sa Bibliotekom, podseća na dva ključna segmenta istorije pakla u Jasenovcu: herojski proboj preostalih 600 logoraša 22. aprila 1945. godine, kada je oko stotinu njih izborilo slobodu, i rad Ustaške bolnice od 1942. do 1945. godine. Izložba je deo Nacionalnog dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i fašizma, a njena suština je jasna – da se nikada ne zaboravi genocidna politika Nezavisne Države Hrvatske nad srpskim narodom, Jevrejima i Romima, niti da se ćutke gleda na savremeni revizionizam koji zločince pretvara u heroje.
U duhu srpske tradicije, gde se sećanje na stradanje pretvara u snagu otpora, ova izložba nije samo kulturna manifestacija već i duhovni poziv na budnost. V.d. direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina podsetio je da je Jasenovac bio jedini logor koji se sam oslobodio – goloruki, izgladneli logoraši, predvođeni herojima poput Mileta Ristića koji je golim rukama otimao mitraljez, jurnuli su u slobodu baštineći vekovne srpske slobodarske ideale. „Kada se kliče ‘Za dom spremni!’, kada se slave ustaški simboli širom Hrvatske i Evrope, naša je dužnost da se suprotstavimo naukom i istinom“, naglasio je Arbutina. To nije samo istorijska činjenica, već opomena da zlo ne spava, već se prerušava u nove oblike.
Kustos Nikola Miloševski, koji je sa Aleksandrom Mišić tri decenije prikupljao građu, izložio je autentične predmete – od kašike koja simbolizuje glad do dokumenata o brižljivo planiranom genocidu koji je NDH legalizovala već u prvim nedeljama postojanja. Drugi deo izložbe, „Hipokrat u žicama“, otkriva strašnu ironiju ustaške „bolnice“ u kućama srpskih porodica Trivunčić i Klinac – mesto gde su zatvorenici-lekari lečili one koje je isti režim slao u smrt. Video-snimci, fotografije, makete i svedočenja iz 1945. godine vode posetioce kroz život, patnju i otpor.
Direktor Biblioteke Nenad Milenović istakao je da od svakog od nas zavisi koliko će Jasenovac ostati trajna opomena: „To je bio balkanski Aušvic, a ponovno oživljavanje ustaštva problem je država koje to dozvoljavaju.“ Muzej je, pod Arbutininim vođstvom, pokrenuo i međunarodnu inicijativu za uklanjanje ustaških obeležja – španske vlasti su 14. aprila odlučile da skinu simbole sa groba Maksa Luburića u Valensiji. To je dokaz da se istina probija i kada revizionistički vetar duva sa Zapada.
U vreme kada se dželati slave kao heroji, ova izložba, podržana od Ministarstva kulture i Fondacije Muzeja, nije samo sećanje – ona je srpski odgovor na zaborav. Jer, kako kaže narodna mudrost, ko ne pamti prošlost, osuđen je da je ponovi. Posetite je dok traje: u Aatrijumu Biblioteke grada Beograda čeka vas istina koja obavezuje.
Piše: Stefan Stojanović
