Aljbin Kurti je u svom ekspozeu jasno stavio do znanja da je prioritet nove vlade vojska tvz. Kosova, EU i NATO što je u skladu sa interesima i EU, i Amerike. S druge strane, ispunio je formu da ima Srbe u institucijama, a Zapad i zanima samo forma a ne stanje na terenu, kaže politikolog Ognjen Gogić povodom formiranja treće Kurtijeve vlade.
Priština je, posle decembarskih izbora, dobila novu vladu na čelu sa Aljbinom Kurtijem, za koju nisu glasali predstavnici Srba, odnosno Srpska lista. Ali zato je Nenad Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, koji je mandat dobio zahvaljujući glasovima Albanaca, ušao u vladu kao ministar za povratak, dok je Slavko Simić iz Srpske liste dobio mesto potpredsednika skupštine tzv. Kosova.
Prava Srba ne interesuju Kurtija
Politikolog Ognjen Gogić za Sputnjik kaže da je Kurti spolja gledano odnosnmo očima Zapada zadovoljio formu – Rašić kao Srbin je deo vlade, a Srpska lista je kroz mesto potpredsednika Skupštine deo institucionalnog sistema Prištine.
“Nema tu nikakve misterije, zna se što očekuje Srbe… Već 15. marta počinje primena Zakona o strancima. Taj zakon ne pogađa direktno mnogo Srba koji žive i rade na KiM, ali pogađa one koji su sa KiM a žive u centralnoj Srbiji. To je jedno. Drugo, ozbiljno se radi na temi integracije zdravstvenog i obrazovanog sektora u kosovski sistem. Znači očekuju se potezi nove vlade koji su bar kratkoročno usmereni ka tome. To se zna,” naglašava on.
Gogić kaže da se nije iznenadio što Srbi nisu pomenuti u ekspozeu Aljbina Kurtija kao ni kada je reč o pregovorima sa Beogradom za koje je on rekao da mogu da budu samo na nivou država.
“To je u skladu sa njegovom politikom koju je dosad vodio. Ništa nije rekao što ne znamo i to je taj reciprocitet o kojem je on govorio. Dakle, da Priština mora da bude ravnopravni partner i da mogu da se rešavaju samo bilateralna pitanja. To zapravo znači da on ne dopušta da se Srbija meša u stvari tzv. Kosova i da se ona pita o zakonima koje Priština donosi i sprovodi. Akcenat u njegovom ekspozeu je bio na završavanju procesa formiranje tzv. vojske Kosova,” objašnjava Gogić.
Kurtijevi interesi podudarni sa EU i Amerikom
Naš sagovornik je uveren da Kurti ima ovog puta punu podršku i Evropske unije, ali i Amerike kao i da će njihov odnos biti sve bolji.
“Zato što su Evropska unija i Amerika u procesu istiskivanja, kako oni vide, “ruskog uticaja sa Balkana”, i žele da što čvršće vežu ovaj prostor iz EU za NATO. Plan im je da po mogućnosti prime ceo Zapadni Balkan sa tzv. Kosovom u NATO, i da se napravi pomak ka Evropskom putu. Oni (Zapad) zapravo su zainteresovani za te procese, a Kurti im je partner u tome. On isto vidi da tzv. Kosovo ide ka EU ili ka NATO, dakle tu se njima interesi poklapaju. I Amerikaci i EU žele da se ovde ubrzaju stvari, da se što pre eliminiše, kako oni vide, maligni uticaj Kine i Rusije a tzv. Kosovo je partner u tome. Tako da će imati bolje odnose jer im se poklapaju interesi,” smatra Gogić.
On podseća na zakon koji je donet u američkom Kogresu u decembru a tiče se Balkana koji je jasno definisao odnos Amerike prema ovom delu sveta, napominjući da odnosi Amerike i Prištine nisu bili tako zategnuti kao što se predstvljalo u javnosti.
“Oni su imali faktički prećutnu blanko podršku da rade šta hoće. Imali su neka sporna pitanja oko Srba na KiM ali, evo, sada što se tiče njih, Kurti je poštovao formu kad su Srbi u pitanju: Srpska lista je dobila mesto potpredsednika u Skupštini a Rašić ministarsku fotelju. Odnosno, poštovana je forma da Srbi postoje u institucijama tzv. Kosova. Zapad će na to reći “super” i to će štiklirati Kurtiju kao nešto pozitivno i reći – “uradio si ono što smo ti rekli i možemo da idemo dalje”, veruje sagovornik Sputnjika.
Srbi mogu da se brane samo sporazumima
Zapad dakle, prema rečima Gogića, zanima forma, a ne realno stanje na terenu.
“Tako da što se tiča Srba niko neće Prištini reći da, na primer, ne primeni zakon o strancima ili nešto slično, “ kaže on.
Na pitanje kako Kurti može da integriše zdravstvo i obrazovanje u kosovski sistem ako je ono vezano za Briselski sporazum kroz zajednicu Srpskih opština a o tome se nije pregovaralo u Briselu do sada, Gogić odgovara.
“To je jednostrani potez Prištine. Ako žele integraciju onda moraju da prvo dopuste da se formira ZSO, jer to nikada nije bilo pregovarano, to je tačno, nije dogovor postignut, ali se podrazumevalo da će ZSO imati nadležnosti u tom sektoru. Prema planu i zakonu, na lokalnim upravama, dakle opštinama sa srpskom većinom je da upravljaju tim ustanovama.“
U ovim uslovima, dodaje on, Srbima na KiM ostaje da se drže postignutih sporazuma i da zahtevaju da se ti sporazumi ispoštuju i sa strane Prištine.
“To je jedino što se može, da onda budu ravnopravni u nekim pitanjima,” smatra Gogić.
Da je Kurti mislo ama baš na sve dokaz je i novoformirano ministarstvo za očuvanje tekovina OVK, kojim je, kaže naš sagovornik, utišao onaj deo javnosti na KiM koji je nezadovoljan sudskim procesom pripdanicima OVK pred sudom u Hagu koji se privodi kraju.
