Tužioci specijalnog suda u Hagu tvrdili su danas da su dokazali „zajedničku zločinačku nameru“ koju su imali i sproveli bivši vođa OVK Hašim Tači i trojica saoptuženih za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.
Za zlodela nad Srbima, Romima i Albancima, koje je OVK proglasila za „kolaboracioniste“, u više od 40 pritvora na Kosovu i na severu Albanije, zajedno sa Tačijem su optuženi Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi su bili vodeći članovi Glavnog štaba OVK.
Za sve optužene, glavna tužiteljka Kimberli Vest je jutros, na početku završne reči, zatražila kaznu od po 45 godina zatvora. U nastavku završne reči, tužilac Džejms Paće precizirao je, danas popodne, da je od aprila 1998. do avgusta 1999. zabeleženo najmanje 437 incidenata u kojima je OVK nezakonito pritvarala civile, koje je potom ispitivala, mučila, prebijala, zlostavljala i ubijala.
Prema optužnici i jutrošnjim rečima glavne tužiteljke, OVK je u pritvorima ubila najmanje 100 osoba.
Tužilac Paće rekao je da je većina žrtava, po nalazima obducenata, bila ubijena hicima iz vatrenog oružja, hladnim oružjem ili tupim predmetima. Mnoga od tela nikada nisu mogla biti pronađena, a porodice nestalih nikada nisu došle do razrešenja.
Zastupnica optužbe Kler Loson rekla je da su zločini iz optužnice počinjeni u pritvorima koji su bili kraj lokalnih štabova OVK ili, samog Glavnog štaba, poput pritvora u selima Likovac i Klečka.
U pritvoru u Klečki, pripadnici OVK brutalno su prebijali i maltretirali i Srbe i Albance i ubili 11 osoba. Jednom prilikom, u prebijanju pritvorenih učestvovao je i optuženi Seljimi, naglasila je tužiteljka Loson.
Jedan Albanac ubijen je u Klečki samo zato što je ranije radio u arhivi MUP.
Tužilac Paće je podvukao da su zločini OVK, za koje su odgovorni optuženi, bili počinjeni na „političkoj i etničkoj osnovi“ u okviru progona svih koji su bili označeni kao protivnici OVK.
„Većina pritvorenih nije učestvovala u neprijateljstvima i uživala je zaštitu po Ženevskim konvencijama“, kazao je tužilac, navodeći da su pritvoreni bili „seljaci, učitelji, šumari, penzioneri“, oni koji su bili prijatelji sa Srbima ili nisu podržavali OVK već Ibrahima Rugovu, optuženi da su špijuni.
To se, po tužiocu, dogodilo po nalogu optuženih koji su imali „komandu i kontrolu nad OVK“. Po sopstvenim pravilima, prikazanim u sudnici, Glavni štab OVK je imao isključivo ovlašćenje da odlučuje o hapšenjima i pritvaranju civila.
Zastupnici optužbe istakli su da su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići „imali moć i upotrebili je da sprovedu udruženi zločinački poduhvat“, čiji je cilj bilo preuzimanje kontrole nad celim Kosovom.
U razgovoru sa međunarodnim izaslanicima o otmicama civila, optuženi su, prema tužiocima, preduzimali „aktivne korake da ih obmanu“, što je dokaz da su „imali zločinačku nameru, znanje o zločinima i da su podržavali zločine, pokušavajući da ih prikriju“.
Sam Tači ispitivao je, kako je kazao tužilac Paće, dvojicu novinara Tanjuga koje je u jesen 1988. otela OVK, a zatim je međunarodne izaslanike lagao da su oni osuđeni zbog špijunaže pre nego što su oslobođeni pod međunarodnim pritiskom.
Nehuman tretman i pretnje ubistvima, koje su pripadnici OVK upućivali stotinama pritvorenika, odražavale su stav Glavnog štaba koji je više puta javno saopštio da će biti „nemilosrdan prema izdajnicima“, a taj stav delili su i optuženih.
Tužioci će završnu reč nastaviti i završiti sutra, a potom će sudije saslušati završne argumente Tačijeve odbrane. Pred raspravnim većem predsedavajućeg Čarlsa Smita iz SAD, tužioci i branioci izlagaće završne argumente do 18. februara.
Po pravilima suda, presuda četvorici bivših lidera OVK biće, potom, izrečena u roku od 90 dana. Ako sudijama bude potrebno više vremena za odlučivanje, rok za izricanje presude može biti produžen za još 60 dana.
Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su individualno krivično odgovorni za zlodela pripadnika OVK počinjena tokom nemedjunarodnog oružanog sukoba u okviru „širokih i sistematskih napada na osobe osumnjičene da su se protivile OVK“.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija,Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici. U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine. Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“. Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu, 4. i 5. novembru 2020. Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku. Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U odbranu Tačija, svedočila su sedmorica bivših međunarodnih zvaničnika. Krasnići je iskaze svedoka odbrane sudu dostavio u pisanom obliku.
Smatrajući da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu, drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi nisu pred sud izvodili svedoke odbrane. Na suđenju Tačiju i saoptuženima učestvuje i više od 150 žrtava zločina iz optužnice.
Sud je, tokom procesa, saslušao izveštaje dvojice veštaka za materijalnu, fizičku i mentalnu štetu koju su žrtve pretrpele. Ukoliko Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići budu proglašeni krivim, sve žrtve koje učestvuju na sudjenju imaće pravo na obeštećenje.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
