Posle Rusije, Srbija bi mogla postati prva zemlja u kojoj će pacijenti dobijati personalizovanu MRNK vakcinu protiv onkoloških bolesti, kaže za RTS ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju. Vakcina protiv onkoloških bolesti razvijana je godinama u Rusiji i prošla je sve faze ispitivanja na životinjama, gde je, kako ističe Popović, postignut stoprocentni uspeh. Očekuje se da će u narednim nedeljama Ministarstvo zdravlja Rusije odobriti njenu primenu na pacijentima.
Prošle nedelje u Srbiji je boravila visoka delegacija Ruske Federacije, koju su predvodili akademici Aleksandar Gincburg, direktor Instituta „Gamaleja“, i Andrej Kaprin, glavni onkolog Rusije i direktor najvećeg onkološkog centra „Gercen“. Delegaciju su činili i predstavnici Ministarstva zdravlja i Ruskog fonda za direktne investicije, a na kraju posete ih je primio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Razgovarali smo o svim aspektima buduće saradnje, uključujući i mogućnost da se Srbija uključi u primenu ove revolucionarne vakcine“, naveo je ministar zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju Nenad Popović.
Vakcina protiv onkoloških bolesti razvijana je godinama u Rusiji i prošla je sve faze ispitivanja na životinjama, gde je, kako ističe Popović, postignut stoptocentni uspeh.
Očekuje se da će u narednim nedeljama Ministarstvo zdravlja Rusije odobriti njenu primenu na pacijentima.
Personalizovana terapija uz veštačku inteligenciju
Vakcina je za sada namenjena lečenju melanoma i pojedinih vrsta raka pluća, ali je u razvoju više varijanti za druge oblike raka. Reč je o personalizovanoj terapiji koja se pravi pojedinačno za svakog pacijenta, na osnovu njegovog genetskog profila.
„Uzima se genetski materijal pacijenta i spaja sa tkivom u kojem se razvio tumor. Pomoću najnovijih matematičkih modela i veštačke inteligencije u roku od samo sedam dana dobija se vakcina namenjena baš tom pacijentu“, objasnio je Popović.
Prema rečima akademika Gincburga i Kaprina, vakcina je pokazala izuzetne rezultate čak i kod pacijenata u uznapredovalim stadijumima bolesti, uključujući i metastaze.
„Ranije su ovakvi procesi trajali i po šest meseci, a sada, zahvaljujući novim tehnologijama, od dijagnostike do dobijanja vakcine prođe svega nekoliko nedelja“, dodao je Popović.
Srbija u planu za 2026. godinu
Po dogovoru predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, Srbija će biti među prvim zemljama koje će se uključiti u primenu ove terapije.
„Planirano je da naši pacijenti već naredne godine mogu dobijati ovu vakcinu, odmah posle ruskih pacijenata“, rekao je Popović.
Formirana je radna grupa koja će pripremiti infrastrukturu i medicinsko osoblje, a do kraja godine delegacija srpskih stručnjaka iz medicine, mikrobiologije i Instituta „Torlak“ boraviće u Moskvi. Tamo će se upoznati sa celokupnim procesom – od uzimanja genetskog profila do proizvodnje personalizovane vakcine.
„Želja nam je da se najveći deo dijagnostike radi u Srbiji, a sama vakcina da stiže iz Rusije hladnim transportom, kao što je bilo u vreme pandemije kovida“, naveo je Popović, dodajući da bi do kraja 2026. godine vakcina mogla da se proizvodi i u Srbiji, u Institutu „Torlak“.
Saradnja sa Belorusijom u oblasti transplantacije
Pored najave primene vakcine, Popović je podsetio da je već omogućeno lečenje srpskih pacijenata u Belorusiji kojima je potrebna transplantacija.
„Beloruski centar za transplantaciju u Minsku, kojim rukovodi doktor Oleg Rum, jedan je od vodećih u svetu. Tamo su već obavljene tri transplantacije srca, četiri jetre i jedna bubrega za naše pacijente, sve u potpunosti finansirano iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje“, istakao je Popović.
On je naglasio da je fond višestruko uvećan kako bi više građana Srbije moglo da dobije lečenje u inostranstvu.
Nova poglavlja saradnje sa državama Centralne Azije
Na kraju, Popović je najavio i otvaranje novog poglavlja u saradnji Srbije sa državama Centralne Azije, posebno sa Uzbekistanom.
„To je zemlja sa više od 40 miliona stanovnika, od kojih je 60 odsto mlađih od 30 godina, sa ogromnim potencijalom u novim tehnologijama. Sa Uzbekistanom nas vežu odlični politički odnosi – nisu priznali Kosovo i nisu glasali za rezoluciju o Srebrenici“, podsetio je ministar.
On je naveo da u toj regiji postoje velike mogućnosti za srpsku poljoprivredu, tekstilnu, građevinsku i IT industriju, i da je cilj obnoviti tradiciju srpskih građevinara koji su u prošlosti učestvovali u izgradnji nekih od najvažnijih objekata u Taškentu.
„Centralna Azija postaje mesto susreta svetskih ekonomija, a Srbija na tom tržištu mora imati svoje mesto“, zaključio je za RTS ministar Nenad Popović.
