Patrijarh Porfirije služio je, povodom praznika Ikone Presvete Bogorodice Stradalne, svetu arhijerejsku liturgiju u hramu Svetog Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu.
Ikona Bogorodice Stradalne koja je 24. avgusta svečano doneta u ovaj novobeogradski hram, okupila je danas na Božanstvenu službu, a potom i na prvi Narodni sabor kod crkve Svetog Simeona stotine vernih, saopštila je Srpska pravoslavna crkva.
Do 3. septembra, do kada će ikona boraviti u ovom hramu svakodnevno će u 7.30 biti služena sveta Liturgija, a u 18 časova molebni kanon za bolesne.
Posle čitanja jevanđeljskog začala o bogatom mladiću, Patrijarh je besedio o tome da je Carstvo Božje suština našeg života jer se u njemu ispunjavaju najdublje potrebe svakog čoveka, potreba za večnim životom i potreba za ljubavlju bez kraja.
Pored toga, on je ukazao da kao što svako zemaljsko carstvo ima svoja pravila za napredak, tako i Carstvo Nebesko zahteva poštovanje zakona i zapovesti.
“Život večni jeste Carstvo Božje. Kao što svako carstvo i od ovog sveta ima svoja pravila pomoću kojih bi čovek u njemu mogao da živi i ne samo da živi, nego i da napreduje, da uzrasta, potrebno je da poštuje pravila tog carstva, da poštuje zakone i zapovesti tog carstva, da hodi, jednom rečju, legitimno i legalno po zakonu. Ako to važi za svako carstvo zemaljsko, tim pre utoliko više važi za Carstvo Božje, za život večni. S jedne strane, nesumnjivo je da svaki čovek, budući da je stvoren kao ikona Božja, ima potrebu za večnošću, za večnim životom. Ne zbog toga što je gladan i žedan tek biološkog postojanja, naprosto praznog bitisanja, nego zbog toga što ima potrebu da ljubav kojom je ispunjen prema bližnjima, prema Bogu, traje večno“, rekao je patrijarh.
Kako je naveo, onaj koji voli, ima potrebu da uzrasta u ljubavi, da se ljubav umnožava i da nema kraja.
“I ni na koji način ne može da prihvati činjenicu da ljubav kao smisao postojanja može imati svoj kraj. I to ne neka apstraktna ljubav, nego ljubav prema konkretnim ljudima“, dodao je patrijarh Porfirije.
Tokom svete Liturgije Porfirije je rukopoložio đakona Tomislava Đokića u svešteni čin jereja.
Posle svete Liturgije u porti hrama je održan Prvi narodni sabor kod crkve Svetog Simeona Mirotočivog.
