Politički analitičar Arbnor Sadiku ocenio je da je dijalog između Srbije i Kosova zastao zbog unutrašnjih kriza i nedostatka legitimiteta institucija, ali i izostanka volje međunarodne zajednice da posreduje u postizanju održivog sporazuma.
– Dijalog između Beograda i Prištine je zastao iz dva razloga. Prvo, vanredno stanje i protesti u Srbiji onemogućili su uspešan bilateralni dijalog, a istovremeno, nedostatak legitimiteta kosovskih institucija onemogućio je postizanje napretka i sedanje za pregovarački sto. Takođe, nedostatak međunarodnih aktera, poput SAD i Evropske unije, budući da su veoma zauzeti, posebno poslednjih nedelja i meseci, rešavanjem rata u Ukrajini. Naravno, i drugi problemi koji su se dogodili u Izraelu i Gazi takođe su doveli do toga da nemamo političku volju međunarodne zajednice, a istovremeno i prepreke koje su dovele do toga da Kosovo i Srbija imaju praktičan dijalog, koji može dalje da se nastavi i da se pronađe rešenje za probleme političke prirode koji postoje između njih – navodi Sadiku.
On smatra da bi bez snažne međunarodne posvećenosti proces normalizacije mogao trajati predugo, dok bi američka diplomatska intervencija mogla ponuditi šansu za ubrzanje dijaloga.
– Ako pogledamo mirovno rešenje koje se traži u Ukrajini, ako se to desi i sa Kosovom, to se svakako može desiti veoma brzo jer nakon rešavanja problema ili sporova između Ukrajine i Rusije, zatim i Izraela, predsednik Tramp će videti novu pobedu u diplomatiji i naravno sledeće bi moglo biti Kosovo. On možda može dati brži pravac razvoju rešavanja problema između Srbije i Kosova. Ako za to ne postoji volja od strane SAD, sumnjam da Evropska unija može doći do brzog rešenja ovog problema, ali ćemo imati kontinuirani zastoj i produženje rešavanja političkih sporova između Srbije i Kosova – rekao je on.
Sadiku je istakao da najveće posledice oseća Kosovo, koje ostaje blokirano u međunarodnim procesima.
– Od neuspeha u rešavanju problema između Beograda i Prištine, Kosovo najviše gubi jer ne može da se pridruži međunarodnim organizacijama, pored svojih ekonomskih i političkih problema. To zahteva mnogo vremena, i politički i ekonomski, što bi u jednom ili drugom obliku moralo da potroši dodatno vreme na dijalog umesto na rešavanje svojih unutrašnjih problema, kao što su dodavanje novih priznanja, preduzimanje koraka za ublažavanje ekonomske krize i naravno, napredovanje u zakonodavnim reformama i drugim oblicima koji su neophodni da bi vlada nastavila svoj rad u budućnosti – rekao je Sadiku.
