Objavljivanje, ili pretnje objavljivanjem, privatnih fotografija i eksplicitnih video snimaka, kako bi se žrtve osramotile i ponizile, od jeseni biće prepoznato kao krivično delo. Ministar pravde Nenad Vujić kaže da je prepoznata društvena opasnost osvetničke pornografije zbog čega je odlučeno da se to pitanje mora eksplicitno regulisati. Ako ne postoji pristanak osobe koja je na snimku ili fotografiji da se sadržaj objavi, onaj koji to prikaže učinio je krivično delo i biće kažnjen, tvrdi Vujić. Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić ističe da treba voditi računa i o tome koliko će kazne za ovo krivično delo biti stroge. Odluka države je za pohvalu, ali je ključno raditi na preventivi i rešavanju uzroka.
Ministar pravde Nenad Vujić najavio je da će u Krivični zakonik biti uvršteno novo krivično delo, kolokvijalno nazvano „osvetnička pornografija“, izmenom člana 145a.
„Na taj način, eksplicitno regulišemo to pitanje. Do sada smo to polje regulisali kroz druge članove, ali smo u međuvremenu uočili posebnu društvenu opasnost. Ključno je nepostojanje saglasnosti osobe koja se nalazi na određenom snimku da se taj zapis prikazuje drugima i umnožava“, ističe Vujić u razgovoru za Jutarnji dnevnik Radio-televizije Srbije.
Navodi i da će pretnja neovlašćenim objavljivanjem privatnih fotografija i video snimaka biti tretirano kao krivično delo.
„Najteži oblik tog krivičnog dela je ako je ono učinjeno prema detetu. Ujedno, zato što dete, kao maloletno lice, ne može uopšte da omogući bilo kakvu saglasnost za objavljivanje sadržaja na kojem se eventualno nalazi. Pored toga, ako su deca mlađa od 14 godina, zabranjeno je bilo kakvo njihovo snimanje i fotografisanje“, objašnjava ministar pravde.
Naglašava da će osumnjičenima za činjenje ovog krivičnog dela biti oduzeti uređaji kojima su fotografije i video snimci načinjeni.
„I kada neko dobrovoljno nekome pošalje fotografiju, ako se ona u bilo kom trenutku zloupotrebi, onaj koji je fotografiju zloupotrebio biće kažnjen. Jedan od ciljeva je i da sprečimo vršnjačko nasilje. U tom smislu, sproveli smo određene izmene Zakona o maloletnicima i uklopili ga sa međunarodnim standardima. Unapređujemo i Zakon o nasilju u porodici u smislu prevencije nasilja“, zaključuje Vujić u razgovoru za RTS.
Jurić: Žrtve do sada mogle da podnesu samo privatnu tužbu
Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić smatra da su osvetnička pornografija i zloupotreba intime česte forme digitalnog nasilja, posebno među maloletnicima.
„Ovo prepoznajemo kao problem već godinama i odluka države da se takvi postupci ubuduće tretiraju kao krivično delo je za pohvalu. Nevladine organizacije su prethodno upozoravale na ovu temu kao goreću, kako bi se došlo do adekvatnog rešenja“, tvrdi Jurić u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.
Napominje i da je potrebno da se termin „osvetnička pornografija“ promeni.
„Ne postoji osvetnička ili dečja pornografija, jer se pornografija smatra dobrovoljnim činom, a ovde je reč o zloupotrebi dece ili privatnosti partnera u pornografske svrhe. Dakle, u pitanju je, najblaže rečeno, nezakonito deljenje intimnog sadržaja“, ukazuje direkor Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
Podvlači da država do sada nije prepoznavala ovaj problem kao opasan po društvo zbog čega su sve žrtve kao jedinu mogućnost imale podnošenje privatne tužbe protiv počinioca.
„Ako žrtva nema novca, teško je. Država se uglavnom ne uključuje forenzikom i drgim kapacitetima. Veliki broj žrtava je odustajao od čitavog procesa. Ubuduće će se to rešavati po službenoj dužnosti, pa će i oni koji su u tom krivičnom delu učestvovali biti oprezniji“, upozorava Jurić.
Ističe da je važno i to koliko će kazne za konkretno krivično delo biti stroge.
„Uključeno je mnogo faktora – kako će tužilaštvo prepoznavati težinu slučaja, koji je nivo zlostavljanja, koliko se određeni materijal umnožavao na društvenim mrežama, da li je bio dostupan celokupnoj javnosti ili je objavljen u privatnim grupama. Od svega toga zavisiće i kazna“, kaže sagovornik Jutarnjeg programa.
Preventiva, uzrok i posledica
Jurić navodi da sa usponom interneta i zbog tehnološkog napretka zakonodavni sistemi moraju da budu agilniji.
„Ne možemo da čekamo dugi niz godina da promenimo određene zakone, kao što smo dugo čekali u ovom slučaju, jer iz dana u dan imamo nove anomalije i internet izazove. Kada govorimo o digitalnom nasilju, potreban je novi model koji bi ubrzao reakciju sistema na anomalije i zlostavljanje“, uverava direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
Naglašava da deca postaju žrtve zbog svoje naivnosti i zato što je maloletnicima lakše manipulisati.
„To je pogotovo uočljivo kada se deca susretnu sa predatorom, odraslom osobom, i kada neko ko ima između 40 i 50 godina komuniciara sa detetom od 13 godina. Česte žrtve su maloletnici koji odrastaju u porodicama gde se osećaju zanemarenim. Oni su lake mete. Zaljube se brzo, jer im je potrebna pažnja, što neko može da iskoristi da olako dođe do intimnih fotografija i eksplicitnog video sadržaja. Poručujem svakom detetu i odrasloj osobi da deluju preventivno, odnosno, da je najbolje da do deljenja intimnih zapisa uopšte ne dođe. A, ako već prave takve slike, neka u fokusu ne bude lice“, navodi Jurić.
Objašnjava da Centar za nestalu i zlostavljanu decu razvija alat za siguran internet.
„Ako vas neko ucenjuje određenom fotografijom ili video zapisom, kada se ubaci u alat, sadržaj se bluruje (zamagljuje) i briše se sa svih uređaja. Slobodno mogu da kontaktiraju centar za bilo koju vrstu saveta ili saradnje u svakom trenutku. Postoji i Autonomni ženski centar, koji pruža pravnu i svaku drugu vrstu pomoći, kao i još neke organizacije.Ova inicijativa o prepoznavanju ovakvih poteza kao krivičnog dela je dobra, ali je ključno rešiti uzroke i baviti se preventivom“, zaključuje Jurić u razgovoru za Jutarnji program RTS-a.
